Ovo su najopasnije reke i jezera u Srbiji, njihovi VIROVI STALNO ODNOSE ŽIVOTE!

Ne prođe leto, da ne čujemo vesti da je neko nestao u virovima neke reke ili pod talasima jezera. Ništa ne može da nas odvrati da spas od letnjih žega potražimo u vodi, a kad građani nekih mesta, kao recimo Kikinđani, nemaju velik izbor, onda izaberu da putuju u obližnja mesta

Gde god otišli, oprez je neophodan i to ne samo zbog opasnosti od davljenja, već i zbog onoga što "vreba" u vodi.

OVE GODINE BEZ SPASILACA NA BORSKOM JEZERU

Na Borskom jezeru, ove godine neće biti angažovana spasilačka ekipa, iz razloga jer ne postoji uređeno javno kupalište, naglasio je predsednik opštine Bor Aleksandar Milikić.

- Opština Bor nije vlasnik parcela na Borskom jezeru već su ona u privatnom vlasništvu. Svesni smo važnosti da na jezeru bude spasilaca jer brinemo o bezbednosti kupača pa smo stoga i krenuli u proces eksproprijacije zemljišta kako bismo formirali javno kupalište – rekao je prvi čovek Bora.

U saradnji sa lokalnom samoupravom, na Borskom jezeru su ranije bili angažovani spasioci koji su radili i na održavanju ove veštačke akumulacije. Oni su u prethodnih nekoliko godina spasili veliki broj kupača od utapanja, među kojima je bilo najviše dece, a i neplivača.

Da je prisustvo spasilaca na Borskom jezeru zaista neophodno potvrđuje podatak da se od 1987. godine, otkada nije bilo spasilaca u jezeru utopilo više od 20 osoba. Poslednji tragični slučaj desio se 2012. godine kada se udavila osamdesetčetvorogodišnja žena. Iako je bila u plićaku i nije išla duboko, najednom je izgubila tlo pod nogama i potonula.

NAJSIGURNIJI "ČAIR", OPASNO BOVANSKO JEZERO

Kupanje na niškim bazenima je bezbedno zahvaljujući dobro organizovanim spasilačkim službama. Najsigurniji je kompleks bazena "Čair", gde osim spasilačkih službi dežura i ekipa Zavoda za hitnu medicinsku pomoć. Popularno kupalište je bazen u Vrežini kojim upravlja Vojska Srbije, gde takođe nije zabeležen nijedan incident. U poslednje vreme otvoreni su privatni bazeni, ali bar za sada, ni tamo nije bilo kritičnih događaja.

Osveženje od letnje žege Nišlije traže i na obližnjim jezerima Oblačinskom, Bovanskom i sve popularnijem Krajkovačkom od kojih nijedno nema niti uređene plaže niti spasilačke službe. Najopasnije je Bovansko jezero jer je duboko, a voda je mutna što je 2015. godine života koštalo dvadesetogodišnjeg Darka Vukadinovića, koji je tokom proslave prvomajskog uranka odlučio da se okupa. Na istom mestu 2012. godine utopio se i dvadesetogodišnji S. S, dok je Lj. S. (51) tog istog dana skončao u vodama Krajkovačkog jezera.

NAJVIŠE ŽIVOTA ODNELA JE NIŠAVA

Ipak, najsmrtonosnija za Nišlije je Nišava koja svake godine odnese po nekoliko žrtava. Reka koja velikom dužinom protiče kroz Niš nije preporučljiva za kupanje zbog zagađenosti jer spada u četvrtu kategoriju, ali ovu zabranu mnogi ne poštuju. Međutim, osim za kupače Nišava je opasna i za neoprezne šetače koji verujući da su bezbedni u plićaku, postanu žrtve podmukle matice. Igranje pored reke životom su platili devetogodišnji Benjamin Šabanović koji je 2010. upao u Nišavu u centru grada, a na isti način šest godina kasnije nastradao je godinu dana stariji Sejda Malićević. Poslednji ovakav slučaj zabeležen je 29. marta ove godine kada je sedamnaestogodišnji Danilo Đorđević upao u reku u centru Niša i utopio se.

Telo pedesettrogodišnjeg muškarca pronađeno je 10. jula ove godine u Nišavi, a veruje se da je nesreći kumovao alkohol. Prošle godine u mutnim vodama ove reke stradao je osamdesetdvogodišnji Boško Filipović. Godinu dana ranije Nišava je bila kobna za dve žene i jednog muškarca koji su se oglušili o upozorenja da se od nje, naročito u sezoni kiša, drže podalje.

KIKINĐANI OSVEŽENJE TRAŽE PO BAZENIMA

Kupališna sezona uveliko je počela i na severu Banata. Osim vremenskih neprilika koje i ne dozvoljavaju kupačima u Kikindi da uživaju kraj vodenih površina, Kikinđanima veći problem predstavlja što, sem bazena, nemaju gde da se osveže u letnjem periodu. Nije retkost da se Kikinđani požale da jedini u Banatu nemaju reku, pa se upravo iz tog razloga mnogi odlučuju da spas od žege pronađu na "Jezeru", sportsko-rekreativnom kompleksu. Osim velikog bazena, kupačima su u ponudi srednji i mali bazen, dok se u okviru kompleksa nalaze i travnate površine koje su idealno mesto za piknikovanje.

Slobodan Marinkov, direktor SC "Jezero" kaže da je sve u redu u ovoj kupališnoj sezoni:

- O kupačima brine spasilačka ekipa, a na bazenima imamo i dežurnog lekara. Bakteriološka ispravnost vode se redovno kontroliše. Naše bazene u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu u sezoni poseti više od 90.000 kupača. Kada su topli dani beležimo oko 2.500 kupača.

Sem "Starog jezera" koje je nastalo regulacijom toka reke Galadske koja je danas samo podzemni kanal kišne kanalizacije koji otiče u kanal Dunav-Tisa-Dunav, drugih prirodnih vodenih površina nema. Staro jezero ili Števančeva bara ovakav izgled dobilo je početkom 60-ih godina kada je preuređeno u gradsko kupalište. Najveći potencijal ovog mesta je izvor termalnih voda koji nažalost nije iskorišćen.

Mnogi Kikinđani željni reke, često obilaze susedna mesta Novi Bečej, Kanjižu, Sentu, Novi Kneževac gde se opuštaju na reci Tisi, a nekima nije daleka ni zrenjaninska Peskara koja je od Kikinde udaljena oko sat vremena vožnje.

NE PROĐE LETO DA DRINA NE ODNESE NEKI ŽIVOT

Ne prođe leto da Drina ne odnese neki život. Na ovoj lepotici među rekama u periodu velikih vrućina osveženje pronađu hiljade ljudi iz Mačve i Semberije. Na više od 20 kilometara dugom toku kroz Mačvu, do ušća u Savu do prošle godine nije bilo ni jedne uređene plaže. Na divljim plažama svake godine u drinskim virovima glavu gube i stari i mladi.

NEPLIVAČI SU OPREZNI

- Utapaju se uglavnom plivači, jer su neplivači više svesni opasnosti i vode računa gde će se kupati i dokle na takozvanu "živu vodu" smeju da odlaze. Sa dubinama i virovima ni najveštiji plivači ne uspevaju da se izbore, a kamoli deca i mlađi ljudi kojih je najviše na divljim plažama. Drina je jako opasna i nepredvidiva reka, zbog svoje brzine, ali i ogromnih kratera u koritu koji su ostali posle vađenja šljunka - kaže Slobodan Rosić, profesor fizičke kulture iz Badovinaca.

U tami drinskih dubina glavu su izgubili i oni koji su na ovoj reci odrastali. Plićaci popularnih "šljunkara" su samo naizgled bezopasni. U trenutku, međutim, "noge propadnu" i matica davljenika odvuče na dno.

Tako su u junu 2016. godine stradale dve devojčice iz Bijeljine, stare 14 i 15 godina. Ovu veliku tagediju sa leve obale, kod "Pavlovića mosta", još nisu zaboravili Semberci i Mačvani. Veliki broj kupača sa obale bespomoćno je posmatrao kako matica u smrt vuče devojčice koje nisu imale šanse da se spasu. Nestale su u dubini reke tolikom brzinom da nije bilo vremena da im neko pomogne.

Prošle godine u talasima Drine utopilo se troje ljudi. Tragedija u Salašu Crnobarskom 11. jula potresla je celu Mačvu jer su za nekoliko trenutaka u pravoj drami u potesu Podine živote izgubili deda S. S (63) i unuk M. S. (14), dok se mlađi dvanaestogodišnji unuk pravim čudom spasao. Braća su na reku otišli sa dedom, kupali su se na "živoj vodi" koja je bila plitka, kada je mlađi odjednom "propao" i počeo da se davi. Stariji M. S. je pokušavao da ga izvuče iz kovitlaca, a u pomoć mu je očajnički pritekao deda. Samo koji minut kasnije sva trojica su nestali ispod površine, a mlađi unuk je izronio iz dubine i doplivao do obale.

NAJOPASNIJI VIROVI

Nekoliko dana ranije, 29. juna, ronioci su iz Drine, ispod "Pavlovića mosta", izvukli telo mladića iz Bijeljine koji se utopio daleko od obale.

- Iako sam veoma iskusan plivač, od Drine i danas imam strah. Možda sam više oprezan jer sam se nagledao davljenika, a neke sam i spasao sigurne smrti. Drina je na nekim mestima jako duboka i ima dosta virova koji su najopasniji - navodi sagovornik Telegrafa.

Mada tragedije na Drini opominju i mnoge odvraćaju od kupanja u ovoj reci, na žalost državne organe ne podstiču da urede plaže i boravak na reci učine bezbednim. U planovima lokalne samouprave nikada nije bilo predviđeno uređenje kupališta. Od prošle godine jedino sigurno mesto je javna plaža ispod mosta u Badovincima, koja je privatno vlasništvo.

Na "divljim" kupalištima na Drini se ne analizira bakteriološka i mikrobiološka ispravnost vode, pa je ugroženo i zdravlje kupača.

NA SAVI KOD ŠAPCA JEDNO GRADSKO KUPALIŠTE

Šapčanima je na raspolaganju jedno uređeno gradsko kupalište na Savi. Gradskom plažom upravlja JKP "Stari grad", pa su odlukama lokalnih vlasti propisana pravila koja garantuju bezbednost, higijenu i kontrolu ispravnosti vode, zbog čega su kupanje i boravak u ovom kompleksu najbezbedniji.

- Na plaži postoji kućni red. Kupališna sezona traje od 15. juna do 1. septembra i u tom periodu su na plaži prisutne spasilačke ekipe u periodu od 10 do 22 časa, kao i dva lekara i dve medicinske sestre. Na svakih sedam dana se kontroliše kvalitet vode - istakli su u ovom komunalnom preduzeću.

TRIDESETAK DIVLJIH PLAŽA

Obeležen bezbedni deo za kupače, kabine za presvlačenje, tuševi, služba za održavanje higijene - sve to razlikuje gradsku plažu od "divljih", kojih na sremskoj i mačvanskoj obali reke ima najmanje trideset.

Kad usija zvezda na njima boravi veliki broj kupača, a svake godine bar jedan život se ugasi u savskom koritu.