Eksploatacija dece najveći izazov

O ukupnom broju dece pogođene izbegličkom krizom u Evropi ne postoje zbirni podaci, ali Evropska mreža ombudsmana za decu procenjuje da je 2015. godine najmanje 337.000 dece registrovano kao tražioci azila, a 88.300 bilo je bez pratnje.

Samo mali broj zemalja, obuhvaćenih izveštajem koji je predstavljen u ponedeljak, pružio je podatke, dok su ostale saopštile ili da na njihovoj teritoriji nema žrtava zlostavljanja ili da nemaju podatke o tome.

Većina tih zemalja svesna je da postoji više slučajeva seksualnog zlostavljanja dece nego što pokazuju zvanične brojke, a razlog za to su delom nedovoljni kapaciteti državnih organa, a delom to što sama deca ne prijavljuju nasilje.
"Neprijavljivanje seksualnog zlostavljanja i eksploatacija dece izbeglica i identifikacija žrtava je najveći izazov", rekao je generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland.

Savet Evrope, kako je dodao, želi da ohrabri nacionalne vlasti da sarađuju sa nevladinim organizacijama i organizuju efikasno prikupljanje podataka i rad savetodavnih službi za decu, koje će dovesti do boljeg izveštavanja o krivičnim delima i identifikaciji žrtava.
U izveštaju, u kojem je fokus na deci mlađoj od 18 godina, Lanzarot komitet SE poziva sve države da provere porodične veze dece sa odraslima koji ih prate, odnosno da ispitaju ko su ti odrasli ljudi ako nisu njihovi roditelji, kako bi ta deca bila zaštićena od mogućeg seksualnog zlostavljanja ili eksploatacije - bilo od strane tih odraslih lica ili uz njihovo posredovanje.

U saopštenju se kaže i da su prihvatni centri pod sve većim pritiskom zbog povećanog broja dece izbeglica, zbog čega se ona smeštaju često u sportske sale, bivše vojne barake ili druge privremene objekte.
Kako se navodi, nedovoljno osvetljenje i prisiljenost da sa odraslima dele toalete i spavaonice čine da su ta deca naročito izložena opasnosti od seksualnih delikata i uznemiravanja.

Osim toga, kako se ukazuje, dugotrajne procedure izdavanja azila pružaju priliku napadačima da "targetiraju" decu.
Deca izbeglice bi trebalo da imaju staratelje koji imaju ključnu ulogu u izgradnji neophodnog poverenja da im se pomogne da prevaziđu strah i kulturološke tabue, omoguće otkrivanje mogućeg seksualne eksploatacije i zlostavljanja.

Takođe se savetuje da bi trebalo obezbediti telefonsku ili onlajn podršku za tu decu, kao i pomoć terapeuta.

Uz izveštaj SE priloženi su i odgovori zemalja u kojima je vršeno ispitivanje, a jedna od njih je i Srbija.
Prema izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova, u periodu najintenzivnije migracije (2015-2016.) granicu Srbije prešlo je 10.500 dece bez pratnje, uglavnom u društvu odraslih istog porekla, koji su ili njihovi rođaci, susedi ili su se odnosili prema toj deci kao članovima porodice, zbog čega su propušteni ka svojim krajnjim destinacijama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije navelo je da je 2015. godine broj dece u prihvatnim centrima bio 64, koliko ih je bilo i u prvih sto dana 2016.

Broj tražilaca azila među njima nije poznat, navode srpske vlasti i dodaju da prema podacima od 2009. do 2016. godine nije prijavljen nijedan slučaj seksualnog zlostavljanja među mladima.

Sa druge strane, u Izveštaju SE navodi se da je NVO Atina prijavila da je prilikom rada na terenu primećeno nekoliko dece čije ponašanje ukazuje na "moguće seksualno zlostavljanje".

Zvanično, slučajevi seksualnog zlostavljanja nisu prijavljeni organima za prihvat izbeglica.
Međutim, NVO Atina koja rukovodi jednim smeštajnim kapacitetom i prvenstveno štiti žrtve krijumčarenja, identifikovala je nekoliko mogućih žrtava seksualnog zlostavljanja.

U odgovoru na pitanje koje mere se u Srbiji preduzimaju radi sprečavanja da deca izbeglice postanu žrtve seksualnog zlostavljanja i eksploatacije, i državni organi i NVO Atina slažu se da ne postoje koordinisane preventivne mere zbog nedostatka prevodilaca, "kulturoloških medijatora" i drugih profesionalaca.