Policija im čuva plantaže droge, poznati su po surovosti, a ko prekrši "besu" na najgori način će se uveriti u to kakva je ALBANSKA MAFIJA!

Na prvom mestu je još uvek meksički narko-kartel kao najopasnija mafijaška organizacija na svetu, a na drugom se nalaze "Kumovi" i porodice italijanske mafije. Ruski kriminalci su na trećem mestu, američki gangsteri i ulične bande nalaze se na četvrtom mestu, a posebno su jake "Latino bande" povezane sa meksičkim kartelima.

Na petom mestu nalazi se albanska mafija, koja ima svoje ogranke širom sveta, a sarađuju sa svim organizacijama, koje prodaju drogu. Teritorijalno su jako raspršeni, aktivni su u Evropi, ali i na ogromnom području koje se proteže od Severne i Južne Amerike, pa sve do Kine.

Politička umreženost i država unutar države

Albanska mafija poznata je po specifičnoj kombinaciji stroge unutrašnje discipline, klanske strukture i brakova unutar klanova. Sva ova svojstva smanjuju mogućnost razbijanja organizacije izvan i povećavaju povezanost i solidarnost unutar grupe.

U izveštajima "Wikileaksa" potvrđena je njihova povezanost sa političarima u brojnim zemljama. Neki analitičari čak spekulišu da je sama mafija jača od službene Tirane, jer imaju uticaj na politiku i pravosuđe, kao i vlastitu naoružanu "policiju" koja čuva plantaže droge.

Sposobnost albanske mafije da organizuje logističku podršku na viskom nivou, gde god i kada treba, dovela je do toga da su bez imalo poteškoća prešli granice svoje zemlje i uspešno se integrisali u podzemlje drugih država.

"Besa" kao alfa i omega

Osim hijerarhijske strukture, važnu ulogu ima "Besa" što na albanskom znači poverenje, časna reč, a ujedno predstavlja temeljne principe njihove mafije: odanost, čast i porodica.

"Besa" je od velike važnosti u albanskoj kulturi. Onaj ko ti da svoju "Besu", dao ti je svoj život i spreman je da te štiti vlastitim životom.

Krvno srodstvo i brakovi igraju presudnu ulogu u formiranju klanova i grupa, a strancima je pristup ograničen: kad im se i dozvoli da nešto rade za albansku mafiju, odrađuju samo jedan ili neki drugorazredni posao.

Porodičnu strukturu karakteriše snažna unutrašnja disciplina, koja se postiže žestokim i bolnim kažnjavanjem svakoga ko prekrši pravila.

U dilovanju narkotika prešišali su čak i Kolumbijce, ali to nije sve čime se bave.

Međunarodni stručnjaci smatraju da albanska mafija u svojim rukama drži 75 odsto svetskog tržišta narkotika. Albanski klanovi toliko su jaki, da su sa prvog mesta potisnuli Kolumbijce, koji su do pre nekoliko godina bili glavni igrači u svetu, što se trgovine drogom tiče. Bliske veze uspostavili su i sa italijanskom mafijom, što im je omogućilo da se šire dalje po Evropi.

Narkotici su veliki, ali ne i jedini deo posla kojim se bave. Grčke vlasti su početkom 2008. godine pokrenule istragu koja se temelji na poverljivom izveštaju u kojem se navode strašni podaci o ilegalnim kanalima za trgovinu dečjim organima iz Albanije za Italiju. Prema tadašnjim pretpostavkama, za prenošenje organa korišćeni su i neki diplomatski kanali, a mediji su pisali da je u sve bio upleten i jedan grčki lekar. Osim trgovine drogom i organima, bave se i trgovinom ljudima.

Od Balkana do čitave Evrope

Albanska mafija pustila je jako korenje u nekoliko evropskih država. Jedna od njih je Belgija u kojoj živi značajna albanska emigracija, a vlasti ovu mafiju smatraju odgovornom za najveći deo trgovine drogom, ali i ilegalnog oružja za koje se smatra da delom potiče iz ratova na Balkanu devedesetih godina.

Osim narkotika i oružja, Belgija je za albanske mafijaške klanove važna i zbog trgovine ljudima. Smatra se da albanski mafijaši krijumčare najveći broj ljudi upravo preko Belgije, a raniji izveštaji međunarodnih institucija pokazali su da albanska mafija globalno godišnje prokrijumčari između 70 i 100 hiljada ljudi, od čega, prema procenama, zarađuje više od 50 miliona dolara.

Poznat je slučaj iz 1989. godine kada je otet bivši premijer Belgije, Paul Vanden Boejnants, a otmicu je organizovao Basri Bajrami, član bande Patrika Haenersa. Premijer je nepovređen pušten nakon mesec dana, a prethodno je za njega traženo 30 miliona belgijskih franaka.

Jak ogranak imaju i u Francuskoj, gde, kako se veruje, imaju monopol nad različitim granama kriminala, s tim što se poseban akcenat stavlja na prostituciju. U Velikoj Britaniji koncentrisani su na trgovinu drogom, a kako piše britanski the Sun, od Britanaca i Pakistanaca polako preuzimaju tržište kokaina.

Prema podacima nemačke obaveštajne službe, u okolini Hamburga nalaze se njihova glavna uporišta. Nemački mediji pišu da je tamošnja albanska mafija toliko nasilna da policija ne može da nađe osobu koja bi protiv njih svedočila iz straha zbog sigurnosti, kako vlastite tako i zbog svojih porodica.

Uprkos dugogodišnjim sukobima, smatra se da su Albancima danas najbliži saradnici italijanska i turska mafija.

Tači ključna figura

Svojevremeno je i birtanski Gardijan pisao o velikoj ulozi bivšeg kosovskog premijera Hašima Tačija, koji je označen kao "ključna figura u kosovsko-albanskoj mafijaškoj mreži".