Više verujemo banci nego bogu!

 

Vrlina će nas spasti, poručuje u novogodišnjoj poruci Zoran Kostić Cane, frontmen beogradske rok grupe "Partibrejkers", koji je u 2016. zakoračio s Novosađanima. Osim hitova iz 33 godine duge karijere, harizmatični i neponovoljivi Cane izveo je i neke od pesama s novog studijskog albuma "Sirotinjsko carstvo", prvog posle osam godina. Kaže, vredelo je čekati ga. Na opasku da na njemu peva kako ne treba gledati u prošlost i da hoće da živi budućnost, Kostić kaže:

"Pitanje je ko nas upućuje da gledamo u prošlost. Oni koji nam ukidaju pravo na budućnost i sutra. Stalno nas neko gura u reprize i lažne emocije. Prošlost je linija manjeg otpora. Ko sanja o svojoj prošlosti on sanja o svojoj propasti. Ljudi vole da su u prošlosti, jer su se istrošili. Borba za svakidašnjicu osiromašila ih je i skrenula s puta koji ih je vodio ka promišljanju i budućnosti. Mnogi sebe recikliraju i prošlost im dobro dođe kao alibi. kao sve je bilo bolje pre, što nije istina. Svakoga dana je bolje nego pre što je bilo iz prošlog razloga što nemamo šansu da popravimo ono što smo pokvarili juče. I da ne živimo kako nam drugi govori. Mnogi hoće da gospodare ljudima, da im pričaju kako da misle i žive, kakve korake da prave, u kom smeru da idu. Naše je da da se borimo za lično poštenje svog života".

U "Ne mogu da kapiram", pitate se šta nam daje nadu da promenimo neizvestnost?

"U moru mana postoji neka vrlina koja će nas spasti. Svi smo prepuni mana. rođeni smo kao dobri, ali okolnosti u kojima živimo od nas prave drugačije ljude. Uvek razmišljaš i trudiš se da budeš bolji čovek. Bilo koji trud uvek je nagrađen. Ako ne vidimo nagradu odmah, ona nas čeka. Ne pristajem da živim zdravo za gotovo, onako kako mi drugi kaže. Svako ima pravo da živi kako misli da će najbolje proći. I nada se da će mu biti lakše sa nekim debelim kompromisom".

 

Kad kažete "nađi nekog ko te voli, spasi svoj život goli", znači li to da nam je samo ljubav potrebna?

"Ljudi ne kapiraju ljubav. Ljubav je imati strpljenja za nekog, za sebe, videti gde grešiš. Ljubav je praštanje, kajanje, nešto što stalno mora da teče i da nas ispira. Gde nema ljubavi sve se taloži i postaje mulj. Ljudi isključuju emocije jer one pokazuju ko su i šta su. A da bi se pokazalo ko si i šta si moraš da platiš cenu. Ljudi neće to, više veruju banci nego bogu. Više veruju zemlji nego nebu. U ljudskom biću je da što lakše prođe kroz život i da ga što manje muka snađe. Svet je dovoljno veliki za sve. Kuća nije tesna kad deca nisu besna., a svi smo pobesneli i podivljali. Ne vidimo svoju krivicu za teški položaj samo je vidimo u drugom. Nije frka ni do političara oni su nebitni u svojoj nesvesti. Frka je u najbližima koji pokazuju neko drugo lice. Pa čak i u nama koji isto možemo da ga pokažemo i zaprepastimo se šta smo postali i ko so u stvari. Seme prokiletstva u svkaome klija".

Pevate kako "danas pošten čovek ispade budala jer mora da igra igru bez morala". Zašto se više ne računaju čast, poštenje, dostojanstvo?

"Nemaju ljudi vremena za to. Samim tim što su isključili boga iz svog života i što su odsekli vertikalu i betonirlai nas, izjednačavaju nas da budemo isti putem kataloga, hipermarketa, nebuloznog govora i fraza. Rečima je oduzeta istinitost. Postale su šuplje. Stalno je nekazloupotreba. Biti pošten je pretvoreno u nedostižni ideal.istina je pretvorena u frazu. To su problemi komunikacije i o tome se radi u 'Sirotinjskom carstvu'. O pitanju identiteta ko si, šta si, šta možeš da daš. Važno je davati, ne razmišljati, da li će ti se to vratiti. A vratiće se kad tad. U trenutku kad najmanje  očekuješ dobićeš, a trenutku kad najviše očekuješ moguće je da ne dobiješ. Mi posejemo, a kad nikne uzećemo otkos. A kad dođe nevreme pa uništi letinu".

Mnogi se prodaju za sitnu lovu?

"Nije stvar u novcu, novac je za siromašne, a ove koji ga imaju više ne zanima. Toliko ga imaju da je izgubio vrednost, mada je dobar za bezbednost. Njih zanima vlast pod ljudima. Vlast da iz svoje frustracije i pokvarene glave određuju kako će ljudi da žive i da ih pritom još slave. Ljudi su sami krivi za svoj položaj. Naša apatija je to prouzrokovala. Živimo kako nam drugi odredi, mrvicu nam daju da pravimo veknu".