Voleo bih da živimo u ljubavi, ali...

- Nažalost, ne mogu to danas da kažem svom sinu Nikoli, koji je rođen 1993. i nosi ime svoga stradalog dede. U Sarajevu nema nijedne ploče na kojoj bi, kao opomena pokolenjima do čega usijane glave mogu da dovedu, pisalo da je stradao građanin BiH - opominje za „Alo!” protojerej Jovan Gardović iz Crkve Svetog Aleksandra Nevskog.

Jovan je najstariji sin Nikole Gardovića, koga je na svadbi sina Milana, pucavši mu u leđa i pogodivši ga pravo u srce, ubio Ramiz Delalić. Taj dan se pominje kao početak rata u Bosni i Hercegovini. Drama se odigrala drugog dana referenduma u BiH na kojem su se građani izjašnjavali da li su za otcepljenje te jugoslovenske republike, posle čega je Sarajevo bilo 48 sati pod blokadama, a mesec dana kasnije počeo je rat.

- Taj dan trebalo je da bude najsrećniji za našu porodicu i najmlađeg brata, Milana, i snaju Dijanu. Svadbu smo organizovali po svim našim običajima. Večanje je počelo oko 14.30 u Crkvi Preobraženja Gospodnjeg. Potom su počela čestitanja, slikanje ispred hrama. Radost. Svadbeni ručak bio je zakazan u Domu svete Tekle, u dvorištu Stare crkve na Baščaršiji. Na parking ispred hrama mogla su da stanu samo četiri automobila, u kojima su bili mladenci i kumovi, pa su ostali svatovi parkirli 150 metara dalje. Takođe, dogovor je bio i da vozila nemaju obeležja da neko to ne bi shvatio kao provokaciju i da niko ne nosi oružje. Čim sam parkirao auto, neko je dotrčao i rekao da se tamo puca! Trčao sam i stigao u momentu kada su mog oca Nikolu unosili u vozilo Hitne pomoći zajedno sa kumom Radenkom Mirovićem, kome su pucali u nogu - seća se otac Jovan najtužnijeg porodičnog dana i dodaje:

- Brat Dragan, koji je nosio srpsku zastavu, priča mi da ih je čekao beli „golf”, u kojem su bili Ramiz Delalić, Suad Šabović i još neki momci. Ramiz je pokušao iz ruku da mu otme barjak. Počelo je gurkanje, komešanje. Moj otac, u svečanom odelu i sa čuturom u ruci, pošao je ka Draganu. Pitao je te ljude: „Što mi kvarite veselje?” Istovremeno, zet Radenko je izašao iz auta i njemu je Šabović pucao u nogu. Otac je krenuo tamo i u tom času Ramiz mu je pucao u leđa. Metak je ostao u srcu. Odmah su počeli da beže - priseća se otac Jovan i dodaje da je Ramiz uhapšen posle sat vremena, ali je te večeri pušten.

- Tragovi krvi. Čaure leže. Čekam ekipu da počne uviđaj. Potom se pojavila neka televizijska ekipa. Pitaju šta se desilo. Prvo sam odbijao da pričam. A onda se zaustavilo policijsko vozilo. Govore mi da je otac lakše ranjen, zet isto. Tada dajem izjavu televiziji. Prilaze dva momka i viču da ovde nema nikakvih svatova, da su to pripadnici SDS-a Radovana Karadžića. Niko nikad iz moje porodice nije bio član partije - navodi sagovornik „Alo!” i nastavlja:

- Zaustavlja se još jedan policijski auto. Iz njega izlazi zet Radenko. Noga mu je zavijena. Kaže da je otac umro. Samo sam seo dole i uhvatio se za glavu. Skupio se narod. Još veća kuknjava. Policajci nam poručuju da odemo odatle da se ne bi desilo nešto još gore - seća se otac Jovan.