Vučić je kralj, sumrak DS-a

SNS je jedna od najuspešnijih i najintrigantnijih političkih stranaka koje su se pojavile u Evropi u poslednjih nekoliko godina, ocenjuje bivši kandidat Konzervativne partije za poslanika u britanskom parlamentu Danijel Hamilton za portal "Transkonflikt".

Hamilton u autorskom tekstu takođe konstatuje da je "aktuelni srpski premijer Aleksandar Vučić kralj svih anketa" uoči izbora u Srbiji 24. aprila.

Bivši britanski političar, sada viši direktor konsultantske kompanije "FTI konsalting" iz Vašingtona, u članku za ovaj sajt takođe navodi da Demokratska stranka u Srbiji ima "sumornu budućnost", da je kosovsko pitanje nešto o čemu će se misliti kasnije", kao i da će se "tvrda desnica verovatno vratiti na scenu".

Pored svega ovoga što je naveo kao "jasne stvari" uoči srpskih izbora, autor dodaje da ostaje samo pitanje: "da li Vučić daje previše obećanja ili ne".

Hamilton je analizu stanja uoči glasanja podelio u pet segmenata, od kojih prvi nosi naslov "Premijer Vučić je kralj anketa".

U tom delu on navodi da će u narednih mesec i nešto dana biti napisano puno autorskih tekstova o srpskim izborima, a da ni u jednom neće biti sumnje oko jedne stvari, da će njihov ishod biti novi mandat Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i još četiri godine Aleksandra Vučića na funkciji premijera.

"SNS je jedna od najuspešnijih i najintrigantnijih političkih stranaka koje su se pojavile u Evropi u poslednjih nekoliko godina - to je stranka reformisanih (i u nekim slučajevima nereformisanih) radikala, koja je nekako uspela da obuzda naklononjenost Srbije ka ultranacionalizmu, to je skup individualaca koji su činili malo ili ništa kako bi se suprotstavili najgorim ekscesima Slobodana Miloševića, ali su ipak i pored toga postali zagovornici novootkrivene privrženosti Srbije prema EU i stranka desnih liberala u ekonomskom pogledu, koji su izgleda i pored toga u stanju da pokupe glasove u radničkim područjima", piše Hamilton.

On smatra da "upravljanje koje sprovodi SNS nije bilo savršeno, ali je donelo otvaranje pregovora s EU, započinjanje istinskog programa reforme javnog sektora i privlačenje nekih solidnih stranih investicija u Srbiju".

"Vučić iza sebe ima uspehe na osnovu kojih može opet da se kandiduje", ocenjuje autor i dodaje da "on zapravo nije ni morao da raspiše ove izbore, pošto je s aktuelnom većinom SNS u Narodnoj skupštini mogao lagano da vlada do 2018".

Hamilton ipak smatra da, bez obzira na to, Vučićeva odluka da ide na prevremene izbore nije loš politički potez.

"Opozicija Vučiću i SNS je podeljena do tog nivoa da je teško utvrditi ko joj je 'vođa'", navodi Hamilton.

On se poziva na rezultate anketa po kojima SNS može da osvoji i do 60 odsto glasova, "dovoljno da Vučić i stranka dobiju čak 200 poslanika u Narodnoj skupštini sa 250 mesta i ojačani mandat da ostanu na vlasti do 2020". Prema Hamiltonu, "ovi izbori praktično ne nose nikakav rizik" po aktuelnu vlast.

"Srbija tvrdi da je republika, ali je Vučić bliže tome da bude kralj, nego što će bilo ko od Srba biti u doglednoj budućnosti", smatra autor.

U delu teksta pod nazivom "Sumorna budućnost DS", Hamilton podseća da moderni prozapadni put Srbija umnogome duguje radu osnivača DS, "pre svega pokojnom premijeru Zoranu đinđiću, koji je zbog reformističkih napora dobio metak u glavu".

"Teško mi je, ipak, da razumem kako će DS ostati politička snaga u Srbiji 2016, a ankete su saglasne sa mnom. Van severne pokrajine Vojvodine, gde Bojan Pajtić upravlja na osnovu podrške stranaka etničkih Mađara, ona je izgubila veći deo političke podrške od SNS, koja je bila u naletu i prihvatila veliki opseg prozapadne i proreformske retorike", kaže Hamilton i dodaje da će "DS ostati u Narodnoj skupštini, ali jedva", kao i da je pitanje "da li će oni uspeti da ostanu kredibilna politička snaga do narednih parlamentarnih izbora 2020".

Hamilton je treći segment teksta naslovio "Po drugi put zaredom na izborima kosovsko pitanje je nešto o čemu će se misliti kasnije".

Navodi da su "izbori 2014. bili jedinstveni u novojoj srpskoj istoriji po tome što, čak ni najmanje, njima nije dominiralo pitanje Kosova", što je po njemu kod većine političkih stranaka nastavljeno i u međuvremenu.

"Neko bi u tome video prećutno priznanje nezavisnosti Kosova u redovima srpske političke elite ili dokaz discipline kojom lideri države pristupaju tekućim pregovorima o pristupanju zemlje EU. I jedno i drugo je donekle tačno", smatra autor.

Hamilton u četvrtom delu teksta pod nazivom "Tvrda desnica će se verovatno vratiti na scenu" piše da, "uprkos izuzetnom napretku ka modernizaciji i umerenosti koji je postignut poslednjih godina, Srbija ostaje zemlja u kojoj tvrda politička retorika nastavlja da donosi plodove".

Poslednji segment autor je naslovio pitanjem "Vizija za 2020: da li Vučić previše obećava?".

"Celokupna premisa javnosti u vezi s izborima zakazanim za naredni mesec jeste da oni Srbiji treba da donesu čvrstu i stabilnu vladu, koja može da je vodi ka pristupanju EU 2020. To, na žalost, deluje kao nerealno očekivanje", ocenjuje Hamilton i nabraja razne faktore, poput političkog raspoloženja u EU nakon izbijanja migrantske krize, kao i pitanje Kosova, zbog kojih 2020. smatra nerealnim rokom.

On zaključuje da "članstvo u EU ostaje nešto što je skoro izvesno za Srbiju, ali je manje izvesno da će se desiti 2020".