Vučić: Karađorđe je bio veliki junak!

Vučić je rekao da je Srbija nastala na "veri napravljenoj od krvi i suza" i da, na današnji dan ima obavezu da govori o veri koju je narod imao kada je donosio najvažnije odluke u istoriji.

- Imam obavezu da podsetim na 1804. godinu, kada je na Sretenje podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije. Srpski narod nije imao nikakav racionalan razlog za veru kada je odlučio da bude slobodan i stvarao državu, jer je ta vera nastala u bedi i ropstvu - rekao je premijer i dodao da smatra da je Karađorđe bio veliki junak.

- Podigao je Srbiju, a ubijen je mučki i zbog toga mi je najviše od svih drugih prirastao za srce - rekao je Vučić.

- Ako je Kararđorđe bio sloboda, Miloš Obrenović je bio država, na Karađorđu samo naučili šta je etika, na Milošu šta je politika.Karađorđe je postupao herojski, Miloš istorijski, pa ako se moralo radio je i ispod ličnog i narodnog dostojanstva, ali narod Srbije i Srbija su uvek u tim situacijama bili na dobitku - rekao je premijer.

Objašnjavajući kako je postupao Miloš Obrenović, naveo je da se trudio da uvek narod što duže drži u miru, te da je lukavtsvom dobijao ustupke za svoj narod i državu.

- Izbegavao je bitku s carskim vojskama kad god je mogao, nije želeo da dozvoli borbe koje bi donele poraze narodu, imao je urođenu spopsobnost orijentacije, a seljačkom lukavošću, mudrošću i brigom za Srbiju uspevao je zemlju da sačuva - poručio je Vučić.

Primetivši da je nepogrešivo znao kad treba popuštati, a kad zatezati, okarakterisao je Miliša kao rođenog vođu mase, pravog narodnog tribuna.

- Bio je autokrata, a to je nešto u čemu su Srbi uvek dodatno preterivali. Ptričalo se o strašnom Milošu, čak je i on voleo da se o njemu tako priča, jer verovao je da samo ako se narod drži u stezi narod može mnogo da se postigne - naveo je Vučić ocenivši da je, kad je došlo vreme da se donosi ustav i tadašnji vladar Srbije doneo i jednu revolucionarnu odluku - birajući između plemstva i da je odlučio da spahiluci treba da pripadnu onima koji na zemlji rade.

A Sretenjski ustav, dodao je, kao moderan evropski akt, delimično je ograničio knjaževu vlast.

Svečana akademija pod nazivom "I Univerzitet... i knjiga..." u Staroj skupštini počela je himnom Republike Srbije. Stara Skupština nalazi se na ivici porte kraj stare Miloševe crkve, jedan od najznačajnijih spomenika kulture u ovom delu Srbije.

U vreme kada je Kragujevac bio prestonica Srbije, u porti kraj Miloševe crkve održavane su sednice prvih narodnih skupština.

U Staroj skupštini koja je podignuta u vreme prve vladavine kneza Mihaila Obrenovića najznačajnija sednica Skupštine održana je na Sretenje 1835. godine, kada je Srbija dobila prvi demokratski Ustav, Sretenjski Ustav, čiji je tvorac bio knežev sekretar Dimitrije Davidović.

Svečanoj akademiji prisustvuju i brojne diplomate, među i ambasador Kine Li Manćang. Ispred porte crkve okupio se veliki broj građana sa zastavama Srbije, koji su aplauzom dočekali srpskog premijera.