Vučić ne ponavlja greške prethodnika!

Predsednik Vučić nam je nedavno u intervjuu rekao da očekuje da će se u trenutku kada ode sa vlasti mnogi ljudi koji su mu danas bliski okrenuti protiv njega i njegove porodice. Da li očekujete da će se to desiti?

- Naravno da će se desiti, zato što vlast privlači ljude koji su tu iz različitih interesa. Godine provedene u zajedničkom radu učine da vam oni počnu izgledati kao prijatelji, a oni onda odu na isti način na koji su i došli. Sramotno je bilo gledati šta su sve ljudi izgovarali o Borisu Tadiću i kako su se poneli prema njemu, i to naročito ljudi koji sve što su uradili u životu duguju njemu. Pa Tadića je smenio čovek koga je on lično doveo u svoje okruženje i stranku. Aleksandar Vučić uči na sudbinama svojih prethodnika, što je mudro.

Da li ste kao potpredsednica DS-a znali za tajnu službu koju je formirala vaša stranka?

- Postoji nekoliko pitanja koja treba da postavimo pre toga. Za koju službu je radio Saša Janković u trenutku kada je otišao da Saši Raduloviću traži da odloži ostavku na ministarsku funkciju? Zašto državni organi ne reaguju na saznanja da zaštitnik građana u trenutku dok je na funkciji prenosi poruke aktuelnom ministru od neke paralelne službe koja nije državna? Što se DS-a tiče, radi se o događaju iz 2014. godine, kada je ona razbijena u paramparčad i nema ni pres-službu, a kamoli nekakvu bezbednosno-informativnu službu, pa je onda pravo pitanje kada je Saša Janković govorio o mrtvom Mikiju Rakiću, pozivajući se na njega, znajući da ne može da ga demantuje, na čiju službu je mislio i u čijoj je službi u tom momentu bio, s obzirom na to da to nije služba DS-a.

„Alo!“ je ipak saznao da je Tadićev rođak bio zadužen za tu službu. Da li se takvo ponašanje može povezati sa tim što su bezbednosne službe držali Koštuničini ljudi?

- Bila sam potpredsednik DS-a i mogu da kažem da nikada niko nije govorio o tome da postoji bilo kakva paralelna služba.

Glavni argument opozicije danas je da Aleksandar Vučić drži pod kontrolom sve, da mu je podređen ceo državni aparat, mediji... Da li mislite da je u vreme Borisa Tadića bilo bolje?

- U odgovoru na prethodno pitanje krije se odgovor na mnoga druga, pa i na to pitanje. Janković je priznao da radi za neku službu, a u tom trenutku se spremao za lidera opozicije unutar državnih struktura. U tom trenutku Saša Radulović je bio ministar privrede i njih dvojica su imali pakt, nekoliko nezavisnih tela pod svojom kontrolom i direktan pristup medijima. Da li vam sve to zajedno izgleda kao nekakva diktatorska kontrola svega? Mislim da je u vreme Borisa Tadića nekakva kontrola i nad medijima i nad državnim organima bila jača, samo se o njoj manje govorilo.

Da li je za tu kontrolu, kad je reč o medijima, bio zadužen Tadić ili možda Dragan Đilas?

- Finansijski uticaji uvek su bili jači od svih političkih. A tržište oglašavanja koje se nalazi u rukama nekoliko ljudi i kompanija značajan je resurs za uticaj na medije. Takvi uticaji postoje i danas. I prilično sam uverena da će, kako se bliže izbori, biti očiglednije za koga u medijima ima prostora i te kako i ko će, sa druge strane, biti na udaru finansijskih lobija.

Da li su Dragan Šutanovac i DS u pravu što ne žele da prihvate Dragana Đilasa kao svog kandidata na izborima?

- Meni pregrupisavanja na političkoj sceni izgledaju tako kao da svi rade na tome da unište sami sebe i opoziciju u celosti. DS je dao sve Đilasu i Jeremiću, Jankovića je podržao na predsedničkim izborima, tako da je logično da zauzvrat očekuje isto. A da li je to realno, ne verujem. Uostalom, iz Radulovićevih izjava se vidi da se Saša Janković javno hvali da bi preuzeo DS samo da nema dugova. Tako da je tu o nekakvom poštenju i stvarnoj podršci teško govoriti.

Kako se desilo da su se Borko Stefanović i Vuk Jeremić, nekadašnji ljuti rivali u Ministarstvu spoljnih poslova, zbližili?

- Tu vidite koliko su interesi veći od svih vrsta principa. Stefanović je teško optuživao sve ljude koji su izašli iz DS-a, da bi ga nakon toga on pocepao pred izbore i napravio sopstvenu stranku. Optuživao je Vuka Jeremića da je uništio evropsku perespektivu Srbije zbog sopstvene promocije, a danas ga podržava. Ja mislim da će ovi beogradski izbori biti dokaz srpske poslovice da može da se ujedini kuso i repato, ne primenjujući na sebe moralne standarde koje primenjuju na druge. Bilo je fascinantno da kada je Srđan Škoro izašao iz Pokreta slobodnih građana glavni problem nije bilo pitanje da li je istina ono što on govori, već zašto uopšte govori, jer je ćutanje najbolji interes opozicije.

Da li ulazak Dragana Đilasa u trku za gradonačelnika Beograda znači da će on lako postići dogovor sa Aleksandrom Šapićem, nekadašnjim najbližim saradnikom?

- Prirodu njihove veze zaista ne znam. Obojica ulaze sa pozicija ljudi kojima politika nije glavna profesija, kako to u javnosti predstavljaju. Stoga ne mogu politički principi biti ono što ih povezuje. A šta će ih povezati, i da li će, videćemo.

Kome bi Đilasova kandidatura mogla biti korisna osim njemu lično, pošto smo svedoci da se njegov kapital multiplicirao dok je bio gradonačelnik?

- Teško je to proceniti i razumeti. Ne bi bio prvi biznismen koji je ušao, to jest vratio se u politiku zbog slave ili zaštite sopstvenog kapitala. Koliko sam razumela, on je vlasnik svih dugovanja u DS-u i faktički finansijski poseduje i jednu stranku, tako da ima vrlo ozbiljne resurse za ovu trku ako u nju uđe.

Kad pominjete tajkune, da li je ova vlast zaista uspela da ih udalji od sebe?

- Oni su se pomerili od direktnog upravljanja vladama na druge sfere, preko kojih mogu indirektno da utiču na političke tokove. Ko god veruje da oni sada ćute i čekaju neko bolje vreme - greši, jer oni kroz finansiranje različitih projekata utiču na rušenje pojedinaca i kredibiliteta Vlade.

Da li ste tada znali za astronomske račune koje je Vuk Jeremić napravio navodno se boreći za Kosovo i Metohiju?

- Pa to nikada i nije bila tajna, samo se o tome nije javno pisalo. I Jeremić Borisu Tadiću duguje apsolutnu zaštitu svake vrste i mogućnost da mu bude dopušteno sve. Pre svega politički. Nastavilo se to i prilikom njegovog boravka u Njujorku, ali i u njegovoj predsedničkoj kampanji, koja je bila skupa, iako je bila opoziciona.

Čini li vam se da javnost u Srbiji nije naklonjena ženama na visokim funkcijama? Sa druge strane, imamo slučaj aktuelne premijerke Ane Brnabić, prema kojoj najviše otpora dolazi upravo od žena u Vladi? Kako to komentarišete?

- Vrlo je interesantno da će kada imate napade na žene, upravo na ženskoj osnovi, najmanje solidarnosti pokazati druge žene. Koliko žena je podržalo Maju Gojković posle napada u Skupštini? Koliko je njih reagovalo na odvratnu izjavu Dušana Pavlovića da se žene u DS-u ne pitaju ništa? Žene pokazuju najmanju solidarnost jedne prema drugima i onda ne treba da ih čudi ni mizogin odnos društva prema njima. Za mene je svaka žena koja je opstala na javnoj sceni heroj.

Šta kažete na optužbe da je za razdor u PSG-u kriva žena Saše Jankovća?

- Zanimljiva mi je ta teza da je Saša Janković mesija i da bi fenomenalno vodio PSG da ima drugačiju ženu. A njegova biografija pokazuje da je ovakav rasplet u PSG, sa ženom ili bez nje, vrlo logičan.

Plašite li se da je između vlasti i opozicije stvoren preveliki jaz, te na da ne može biti dijaloga ni o najvažnijim pitanjima, poput Ustava ili KiM? Boško Obradović čak kaže da se odmetnuo u hajduke.

- To pripisujem nestanku stranaka i dolasku nekih parapolitičkih organizacija. Politička stranka koja traje godinama i izlazi redovno na izbore ima svoje sećanje i zna kako da se ponaša u različitim političkim situacijama. Ovi hajdučki pokreti nemaju ni iskustvo, ni znanje i zato se na takav način odnose prema državnim pitanjima. Za njih je popločavanje Skadarlije isto što i Ustav. Zato će kvazipolitički pokreti nestati kako su nastali, a suštinski će na političkoj sceni ostati samo partije. I nedavna iskustva pada DJB-a i PSG-a to dokazuju. Svi se gade na političare, a onda se užasavaju nad amaterizmom i neznanjem nepolitičara koji bi da nas vode, i to je posebna vrsta licemerja.