Vulin: Grčka u Srbiji ima prijatelja!

"Grčka i Srbija imaju dobre i prijateljske odnose i oni će nastaviti da se razvijaju. Naša politika je jasna i otvorena, kako se ponašaju druge zemlje na ruti, posebno zemlje primaoci migranta, tako će se ponasati i Srbija", istakao je Vulin, koji je i predsednik radne grupe za rešavanje mešovitih migracionih tokova.

On je podsetio da Srbija od početka migrantske krize traži jedinstven evropski pristup u njenom rešavanju.

Upravo zato, dodaje, Srbija traži da EU fondovi namenjeni za pomoć rešavanju migrantske krize treba da budu dostupni i zemljama koje nisu članice EU, ali se suočavaju sa istim problemima kao da jesu.

Na sve skupove koje je organizovala Srbija, ističe Vulin, pozivani su i predstavnici Grčke, kao i svih ostalih zemalja koje su pogođene krizom, u pokušaju da se zajedničkim radom dođe do zajedničkog resenja.

"Smatramo da samo zajedničkim radom i uzdržavanjem od jednostranih poteza možemo da upravljamo migrantskim tokovima i pomognemo svakoj od zemalja, ali i ljudima koji beze od rata", poručio je ministar.

Grčki list "Vima" piše da je Atina protestne note Makedoniji i Srbiji uputila u petak, pri čemu je, kako tvrdi, upozorenje pre svega upućeno Skoplju, čije vlasti su poslednjih dana imale "tvrdji" stav kad je reč o propuštanju izbeglica.

"Vima" navodi i da je grčka vlada pre nekoliko dana, preko Stalnog predstavništva Grčke u EU, zatražila mišljenje Pravne službe Evropskog saveta o tome da li je nedavna odluka Austrije o ograničavanju ulazaka migranata i izbeglica legitimna po međunarodnom pravu.

List dodaje, pozivajući se na neimenovane izvore u EU, da je na Savetu stalnih predstavnika, koji je juče održan, predstavnik Pravne službe Evropskog saveta rekao da taj potez Austrije nije protivan međunarodnom pravu.

To mišljenje, koje je Pravna služba iznela usmeno, a ne pismeno, glasi da "nametanje ograničenja nije protivno međunarodnim pravu i umnogome zavisi od toga da li zemlja ima adekvatne prijemne objekte", stoji u tekstu grčkog lista.

Predstavnik Pravne službe je, takođe, rekao da je Austrija odlukom o uvođenju mera ograničenja broja migranata, kako bi dnevno primala 3.200 i najviše 80 zahteva za azil, izazvala snažnu reakciju Evropske komisije.