Zakopajte ratne sekire iz Srebrenice!

Taman su se mnogi ponadali da su ratne sekire zakopane i da je konačno došao period mirenja, a onda je na scenu stupio načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković izjavom da Srbija mora prihvatiti da se u toj bosanskoj opštini dogodio genocid ili da u suprotnom njeni funkcioneri ne treba da dolaze na obeležavanje godišnjice stradanja u Potočare.

Ćamilu nisu bile dovoljne donacije iz Srbije u visini od pet miliona evra i kada je zbog njih na sva usta hvalio premijera Srbije Aleksandra Vučića i nazivao ga simbolom pomirenja na Balkanu da se za manje od sekunde nepreokrene i da ne izgovori teške reči i ponovo zapali Bosnu.

Poruke mira, čak i posle kamenovanja premijera Vučića u Srebrenici, koje su stizale iz Beograda, ogromna pomoć Vlade Srbije tom delu BiH, nisu bile dovoljno jak argument da se nastavi putem pomirenja, već je ponovo bilo potrebno probuditi zle duhove i podsticati na mržnju, a pitanje je kome će to zaista doneti dobro?! Narodu u Srebrenici, bilo koje vere i nacije, novo ratno huškanje sigurno neće doneti sreću. Ljudima nisu potrebni novi sukobi, naprotiv.

Njima je neophodno omogućiti što više posla i mira kako bi mogli da nastave život na prostoru Srebrenice i bezbedno sa svojim porodicama uživati u polodovima svoga rada. Nije više bitno da li je neko iz Potočara ili Bratunca, da li je Bošnjak ili Srbin, jednostavno, vreme je da se u Srebrenici, jednom za svagda, ratne sekire zakopaju.