Zašto mrzimo političare!

Mada, većina njih dok ima moć koju im daje državna, opštinska ili neka već fotelja, na novac i ne misli jer ne troši svoj, već državni, opštinski, javnog preduzeća... Jednom rečju - naš novac.

Naš novac godinama je bezobrazno opušteno i naširoko trošio i bivši dugogodišnji predsednik opštine Inđija. Tako je opštinskim novcima gospodin Ješić plaćao WC šolje čija je vrednost bila toliko naduvana da bi čovek pomislio da su od suvoga zlata, a lavaboi i ostala kupatilska oprema u najmanju ruku od bronze...

Ne treba biti genije, pa shvatiti odakle godinama kasnije gospodinu Ješiću novac za “audi”, fabrike džemova, mlekare...
Otkako pak nije na vlasti, taj isti Bivši Funkcioner spočitava na dnevnom nivou nekim novim funkcionerima sve od reda.

I zapravo je najtužnije što bi mnogi potpisali gotovo svaku njegovu kritiku samo da ne dolazi od njega. Njega, koji se isto tako bahatio i okoristio o sve što je mogao dok nije otišao iz fotelje.

A i ovi koje kritikuje će isto tako, nakon odlaska iz fotelje, možda još i gore kritikovati nekog sledećeg, koji će samo nastaviti gde su oni stali. I sa svakom novom vlašću samo dolaze neki novi ješići, izverziraniji, bahatiji, bezobrazniji i, što je najcrnje, zaštićeniji.

Zato Tomas nije pogrešio kada je ocenio da “svi mrze političare”, jer nam najveći broj njih, poput gospodina Ješića, konstantno daje razlog za to predstavljajući političku funkciju kao najprljaviji i najkoristoljubiviji posao.