"Zašto se nikad nisam ni poljubila, a imam 33 godine?"

Već u prvoj rečenici, osim ove činjenice, priznala je i da je jedini muškarac koji je ikad hteo da je drži za ruku zapravo samo ubijao dosadu.

Džoi je progovorila o tome kako se oseća i kakav pritisak je društvo vršilo na nju zbog ove činjenice. Priznala je da se osećala kao jedina osoba na ovom svetu koja nikome nije privlačna. Zbog toga joj je bilo neprijatno, a delimično i zbog toga što niko nikada otvoreno ne priča o tome.

"Koliko znam, nikoga nikad nisam privukla. Jedine veze koje sam imala bile su preko interneta. Jedini dečko koji je hteo da se sastane sa mnom uživo, samo me je zagrlio. Na internetu sam upoznala potencijalne partnere, ali bi njihov interes brzo splasnuo kada bi me upoznali’, piše Vivier.

Nevinost se pretvorila u simbol fizičke grotesknosti ili društvene neprihvatljivosti, piše dalje ona, a seksualno neiskusni ljudi se svim silama trude da sakriju tu činjenicu. I ona je u bezbrojnim razgovorima s prijateljicama molila da razgovor ne završi na seksu, ali to se nikako nije moglo izbeći.

Kroz detinjstvo su je učili da kaže ‘ne’, a kada je došla na fakultet, ponadala se da će se nekom muškarcu svieti njen intelekt. Međutim, tako je stvorila mnoga prijateljstva, ali na sastanak je niko nije zvao.

Naravno, Džoi je sve to, još kao mladu devojku, skroz zbunjivalo. Stalno se pitala zbog čega niko nije zainteresovan, šta je to s njenim izgledom da odbija ljude, možda je stvar u karakteru… Međutim, koliko god postavljala pitanja, odgovore nije našla, a ne nalazi ih čak ni danas. Međutim, poslednjih godina više ni ne postavlja pitanja, zadovoljna je sobom i time što je solo:

"Kroz poslednjih nekoliko godina pomirila sam se s činjenicom da sam sama. Trebalo mi je vremena jer niko nije mogao da mi pomogne. Morala sam sama da otkrijem šta to znači za mene, morala sam da stvorim svoj život umesto da čekam srodnu dušu. Ovo nije moj prvi izbor, ali ne mogu biti očajna zbog toga."

Ljudi najčešće nisu imali razumevanja za njene probleme te su, štaviše, često reagovali kao da im je neprijatno da razgovaraju o njenoj nevinosti. Pokušavali su da joj objasne kako trebalo da se ponaša, kako bi trebalo da razgovara, ali sve je to iluzija. Prijateljice su je uveravale da je zgodna, ali nisu imale objašnjenje zašto se muškarci ne slažu.

"Često se smejem da me prijateljice ne bi sažaljevale. Odlazim na njihove devojačke večere, venčanja i slično i zaista sam iskreno srećna zbog njih. Uživam u njihovim večerama i pokušavam da ne budem ljubomorna na novo posuđe koje su dobile kao venčani poklon. Moje posuđe nije komplet i kupljeno je u jeftinoj radnji".

"Mogla bih bez problema da razgovaram s drugima koji imaju slična iskustva. Međutim, istina je da ih nema među onima koje ja poznajem. Imam dosta prijatelja i prijateljica koji su sami, ali svako od njih je imao partnera. Prema istraživanju koje je pre nekoliko godina sprovedeno - dva odsto žena u dobu između 25 i 44 godine nije nikada imalo seks s penetracijom. Među milionima tih devica sigurno postoji neka poput mene koja želi intimnost, ali je nikad niko nije hteo", ističe Vivier.

Smatra da je jedan od najvećih problema to što se ljudi boje ili stide da pričaju o tome jer ih sagovornici najčešće osuđuju ili sažaljevaju.

"Ono što me sada muči je pitanje da li bi trebalo da nastavim da se trudim. Činjenica je da ako niko nije hteo ništa više od zagrljaja od mene do sada, teško da će se to promeniti kada ostarim. Ne želim da budem sama zauvek. Volela bih da se barem jednom poljubim. Da nastavim da tražim nekoga ili da prihvatim situaciju kakva je i usmerim energiju na nešto drugo?"

Džoi ipak pre svega želi da ta tema prestane da bude tabu, da može da popriča o tome otvoreno i pronađe stvarni razlog problema: "Sve smo žene, svaka ima svoju priču i svaka od nas želi priliku da je ispriča dostojanstveno i iskreno."