Zašto treba da posetite Salcburg! (FOTO)

Da ga zavolite malo vam treba. Okružen je Alpima i jezerima, ima samo 150.000 stanovnika, a kroz njega godišnje prođe oko pet miliona turista. Možete da ga prepešačite ili pređete biciklom, ako se pre toga dobrooo najedete...Što ovde nije nikakav problem.

Ekipa Alo! posetila ga je u godini kada obeležava dva veka u sastavu Austrije, jer je do pre 200 godina bio nadbiskupija. Uzvratio nam je dobrodošlicom… Kao da se već znamo…

Nismo bili jedini Beograđani ovde… Ali, krenimo redom…

Kako do Salcburga

Da biste stigli iz Beograda do Salcburga potrebno vam je oko devet sati, kolima, kroz Hrvatsku i Sloveniju, s nekoliko kraćih usputnih pauza. Ovo je grad bogate istorije, trpeze i kulture, ljubaznih ljudi i ugostitelja koji će sve da učine samo da vama bude ubodno.

Najposećeniji je leti tokom festivala (“Festspiele”) i zimi tokom “Adventa” (božićnog vašara). U oblizak grada, leti, možete i rekom Salcom.

Oko četiri hiljade događaja iz kulture se ovde održi svake godine. Dakle, sigurno pronalazite nešto što samo vama odgovara! Pakujte se!

Nekoliko uglednih porodica drži ovde lance hotela u kojima možete da odsednete. A, ako ste za neku "manje fensi" varijantu na raspolaganju su vam hosteli...pa i šatori.

– Salcburg nudi i smeštaj u hostelima za mlade. Ovde možete i da kampujete jer se svuda oko grada nalazi predivna priroda. Grad privlači turiste iz celoga sveta: Nemačke, Austrije, Švajcarske, Holandije, Južne Koreje, SAD, Kine… Sve su traženije “city break” ture. Očekujemo turiste iz Češke, Mađarske, Hrvatske i, naravno, Srbije - kaže za Alo! naš domaćin Roland Ploceneder iz Turističke organizacije Salcburga i dodaje da noćenje (sa doručkom) u hotelu već može da se nađe od 30 evra.

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Za obilazak Salcburga, predlažemo da nabavite „Salzburg Card“ (Salcburg karticu) s kojom ćete steći brojne pogodnosti, uglavnom u vidu popusta. Što je možda, za turiste iz Srbije i jedna od glavnih stavki.

Trajanje ove kartice je 72 sata i za to vreme možete besplatno da obiđete znamenitosti grada, kao i da se besplatno vozite gradskim prevozom. Cena kartice za odrasle osobe je 42 evra, a za decu 21. Ukoliko vam je ovo skupo možete karticu da kupite i za kraći vremenski period, 48, odnosno 24 sata. Njena cena za odraslu osobu u tom slučaju je 36, odnosno 27 evra! Za decu je takođe jeftinije.

Neka avantura počne!

Istina o Mocartu

Kompozitor Volfgang Amadeus Mocart rođen je u Salcburgu, 1756. godine.

Njegova rodna kuća, kao i ona u kojoj je neko vreme živeo predstavljaju glavne atrakcije Salcburga. Rodna kuća pretvorena je u muzej i nalazi se u glavnoj ulici za šoping (Getreidegasse 9). Kada je on u njoj rođen, već je bila stara 400 godina i Mocartovi su tu živeli kao podstanari. U kući se nalaze portreti Mocarta i njegove porodice, slike Salcburga, Mocartova violina, pisma, pramenovi kose…Fotografisanje unutar kuće je, nažalost, strogo zabranjeno!

Pošto mu je Salcburg bio premali, slavni kompozitor se obreo put Beča, kada je imao 25 godina. Tamo je gradio karijeru, među bogatim ljudima za koje je i komponovao. Zabluda je da je živeo u siromaštvu. Naime, lepo je zarađivao, ali je voleo i da troškari. I to na žurke koje su okupljale viđenije Bečlije. Živeo je u velikim stanovima, imao sluge, jer je želeo da živi kao njegovi prijatelji iz plemstva. Još kao dete putovao je Evropom i bio u kontaktu sa talentovanim ljudima, što ga je i inspirisalo.

Umro je u Beču, a njegov grob je ostao nepoznanica. Zli jezici za to krive Mocartovu udovicu Konstancu Veber, koja navodno posle njegove smrti nije vodila računa o grobu.

Na trgu, Mozart Platz, nalazi se njegov spomenik. On tamo stoji sam, al’ oko njega uvek ima ljudi. Uglavnom turista.

Nikada nećemo saznati kako je zapravo izgledao, jer na svim portretima izgleda drugačije, ali je poznato da nije baš bio privlačnog izgleda. Postoji pismo u kome njegova sestra Marija Ana Ignjacija piše kako joj nije jasno da iz tako „ružne glave, dolazi tako lepa muzika“. Marija Ana je svirala klavir bolje od brata, ali nije naišla na podršku okoline samo zato što je bila žena.

Njegov sin, Franc Ksaver, koga su zvali Volfgang Amadeus Junior, takođe je bio kompozitor, ali nažalost nije uspeo da izađe iz očeve senke.

Beograđanin svira Mocarta usred Salcburga

U baroknoj sali najstarijeg restorana u Evropi „Stiftskeller St. Peter“, u koji je voleo da dolazi i Karlo Veliki, sreli smo Beograđanina, violistu Vladimira Markovića koji u Salcburgu od muzike živi već 12 godina. Član je gudačkog kvinteta koji svira na večerima posvećenim Mocartu, koje se ovde održavaju.

– Ima posla preko glave, ovde može da se živi od muzike. Ima dosta Srba. Ne smatram ni da sam otišao sa Balkana jer u Beograd dolazim jednom mesečno i sviram po klubovima. Uzmem sve najbolje iz Srbije i vratim se u Salcburg – rekao je Vladimir za Alo!.

Hrana kao najbitnija stavka (posle Mocarta)

Mocart kugle su glavna poslastica Salcburga, a one originalne i danas se prodaju u poslastičarnici „Furst“, koja se nalazi u šoping zoni grada, za 1,20 evra po komadu.

Samo ovde možete da probate ovaj poznati slatkiš pravljen po recepturi poslastičara Paula Fursta, koji ih je i osmislio 1890. godine.

Ovde ne možete da ostanete gladni! Dobra klopa je jedan od prvih utisaka koji stičete dolaskom u Salcburg. Bilo da ste se odlučili za gostionicu ili neki od otmenijih restorana, izbor hrane je bogat i lokal ćete napustiti zadovoljni.

Ekipa Alo! se sladila raznim čorbicama (s’ nudlama, palačinkama „na froncle“, od paradajza, bundeve, špargli, sa slaninom…), krompirom na sve moguće načine, bečkom šniclom, tartar biftekom, ” kobajšlama” (kakvih u Beogradu nema), pohovanom piletinom, rebarcima, svinjskim medaljonima... U nešto otmenijem restoranu (poput onog na tvrđavi) za bečku šniclu potrebno je da izdvojite 12,90 evra, dok u gostionama možete da prođete jeftinije.

Pored Mocart kugli poslastica koja nas je odmah zavela, a nema je u Beogradu, su zapečene šnenokle! Iste onakve, kakve su pravile naše bake, samo zapečene u rerni, pride. Austrijanci uz njih služe i slatki preliv od crvenog voća. Radosti nikad kraja… Porcija zapečenih šnenokli za dve osobe košta 17,50 evra. Štrudla od jabuka, koja je takođe ovde "domaća" znatno je jeftinija i košta 4,90 evra. 

Gozba je ovde nemoguća bez najboljih točenih piva, a ako ste za nešto žešću varijantu, preporučujemo da pre obroka popijete „schnapps“ (rakija… mi smo se bacili na kajsijevaču).

 

Uz ručak ili večeru u nekoj od gostionica, velika je verovatnoća da ćete morati da gledate i fudbal. Pogotovo, ako se tamo zadesite u vreme predstojećeg EP u fudbalu (preporuka: navijajte za tim za koji navija većina gostiju).

 

 

Tvrđava motri na vas

Do tvrđave “Hohensalzburg” koja se vidi na većini panoramskih fotografija Salcburga stiže se uspinjačom za manje od jednog minuta. Sa nje se pruža fantastičan pogled, ali… to nije sve.

Dolaskom na vrh momentalno se vraćate u 11. vek (1077. godinu) i željno zavirujete u odaje koje kriju svakojake priče. Tvrđava je služila kao utočište tadašnjih vladara. Ovde su gazdovali, krili se, mučili prestupnike, radovali se, čuvali otrov… Napoleon je bio jedini koji je ušao u tvrđavu i to samo zato što su mu nadbiskupi dali ključeve i tako spasli svoje živote.

Igrajte se vodom u dvorcu “Hellbrunn”

Dvorac “Hellbrunn” se nalazi nadomak Salcburga. Obišli smo ga baš u godini kada obeležava jubilej, 400 godina od izgradnje. Prepoznatljiv je po raskošnom vrtu prošaranom fontanama “koje izvode trikove” takozvane „Wasserspiele“ (Igre s vodom). Reč je o igrama koje možete samo ovde da doživite.

Evo o čemu se radi: kako biste se približili nekoj od fontana, misleći da je sa odlaskom poslednjeg nadbiskupa i ona „umrla“, desilo bi se čudo… Slap vode bi vas zapljusnuo poput hladnog tuša. Ovo „kupanje“ kada je napolju toplo baš prija, pa je doživljaj „igara s vodom“ turistima dostupan samo u periodu proleća i leta, tačnije od aprila do oktobra. Fontane, naravno, mehanički pokreće vaš luckasti vodič.

Dvorac “Hellbrunn” je izgrađen isključivo da bi se u njemu uživalo, pa imajte to na umu tokom obilska. Ako ste ovde porodično, obavezno svratite i do zoološkog vrta koji se nalazi na imanju.

Mesto zločina – najveća privatna pivnica

Poseta pivnici je nezaobilazna ako ste u ovom delu Evrope. Odlučili smo se za posetu najvećoj privatnoj pivnici u Austriji „Stiegl“, koja postoji još od 1492. godine. Ovde smo jeli najukusnija rebarca i nalivali se vrhunskim pivom. Osećaj je kao kod kuće jer možete da pijete i jedete koliko vam se ište. Niko na vas ne obraća pažnju!

Preporučujemo da prvo razgledate ovo mesto, pa onda da se zavalite u neku od udobnih stolica u hladu bašte pivnice.

A, šta ovde može da se vidi?!

Osim standardnih postavki kao što su burići, mehanizmi proizvodnje piva, flaše, krigle i konzerve, jedan ceo zid posvećen je savetima, kako da otvorite pivo ukoliko nemate otvarač (a nije ono iz konzerve).

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

Turistička organizacija Salcburg

Pogledaj galeriju

I ovde smo se sreli sa Mocartovim portretima, a bila nam je interesantna i postavka imitacije muzičara, sa dirigentom, koji bi u zavisnosti od toga pod kojim im se uglom približite počinjali da „sviraju“ poznata Mocartova dela.

A da ovo nije samo obična pivnica govori i činjenica da u njoj postoji i bioskop. Promotivni film o proizvodnji piva, projektuje se na zidu unutar pivare i on je tačka od koje i počinje turističko razgledanje ovog mesta.

Kad završite razgledanje kupite neki od suvenira koji su vam na raspolaganju. Izbor je raznovrstan: od otvarača za flaše, preko krigli i garderobe do kišobrana i paketa piva u staklenim flašama.

Malo mesta i za savremenu umetnost

Kada dobro savladate istoriju grada (a to ćete moći obilaskom svega gore navedenog) vreme je i za Muzej savremene umetnosti. Njemu će se najviše obradovati ljubitelji pop kulture.

Glavna zgrada muzeja, „Rupertinum“, trenutno se renovira i biće ponovo otvorena u julu, pa smo obišli zdanje koje se nalazi na vrhu jednog brdašca koje okružuje sam grad. Sa terase muzeja pruža se fenomenalan pogled, pa je zgodno da ovde popijete kafu ili pivo.

Izložba plakata, za filmove, predstave… među kojima su i remek dela Anrija Tuluz-Lotreka, Alfonsa Muhe i Gustava Klimta, sasvim su dovoljan razlog da odvojite dva sata za ovaj muzej.

Preporučujemo vam da ga obilazite u društvu jer ćete se u nekim njegovim delovima osećati kao zatočeni u lavirintu, a čudni zvuci koji dopiru baš vam i neće prijati – ako ste sami. A, za sve je kriva izložba posvećena plesu.

Srećni smo što smo uspeli da budemo deo i popularne kulture grada!

Posle svega što smo videli i osetili, u ovom gradiću u Austriji, koji zaista pruža mnogo toga vrednog, a različitog, povratak u Srbiju i Beograd, ma koliko ga voleli, bio je prilično bolan.

Zato, pasoše u ruke i krenite na put!