Zbogom, dobra Esma

Pesma koju dušu dira juče je utihnula, Romi u svim delovima sveta plakali su za Esmom, dok su njena deca i unuci ostali da neguju sve ono što im je ostavila. Kako je za života usvojila 47 dece, a oni u međuvremenu napravili svoje porodice, Esma ni narednih hiljadu godine ne može biti zaboravljena, makar je se sećali samo njeni potomci.

Žena koja je održala više od 2.000 humanitarnih koncerata nikada ne može da umre. Bez obzira na to što su suze i jecaji juče obuzeli Makedoniju jer nje više fizički neće biti, jer se njena blaga reč i glas koji miluju ne mogu više čuti, Esma će i dalje da postoji. To što je ona uradila za 73 godine svog života teško bi moglo da se meri sa dobrim delima ozbiljnih humanitarnih organizacija. Ona nije bila žena koja je tražila sponzore i držala predavanja kako nešto treba uraditi. Ona je radila. Ona je usvajala, pomagala i na pravi put izvela više od jednog školskog odelenja. Umrla je tiho, nije tražila da joj iko kaže hvala. Smatrala je da je živela život jedne obične žene i radila onako kako joj je srce govorilo.

Kada bi makar deseti deo nacije čuo šapat svoga srca i delao kao Esma, ovaj svet bi bio lepše mesto za život. Gladnih više ne bi bilo, bosi bi bili obuveni, a napušteni bi našli svoj dom. Zato joj hvala što nam je sopstvenim primerom pokazala kako je to biti čovek, hvala joj na svim divnim pesmama koje će još dugo galiti našu dušu, hvala joj što je generacije zalutalih izvela na pravi put. Nek joj je večna slava i hvala! а