Zbogom, Milorade

Devet godina je iz dana u dan kupovao naše novine, pažljivo čitao, analizirao, sakupljao najzanimljivije tekstove, priredivši tako bogatu arhivu, koju je nedavno poklonio našoj redakciji. „Alo!” mu se, kako je sam kazao, zalepio za srce. A i Milorad je ušao u srca svih nas u redakciji „Alo!”.

Celog života bio je zaljubljen u miris novina i štamparsku boju. Zaposlio se u štampariji sa dva i po razreda gimnazije i čim je počeo da radi, direktor ga je upisao u grafičku školu, koju je uspešno završio. Nudili su mu tokom radnog veka i druge poslove, ali nije mogao da zamisli da radi nešto drugo. Tako je bilo i otkako je otišao u penziju. Do poslednjeg dana je tražio da mu se svaki dan kupuju „Alo!” novine, a ni pored sve muke nije propustio da ih detaljno pročita. Preminuo je u subotu, 12. novembra, posle kraće i iznenadne bolesti. Nije dočekao da zajedno proslavimo rođendan „Alo!“, kako smo se dogovarali.

Gospodina Zdravkovića pamtiću po rečenici koju je svima govorio: „Ako svoj posao radite samo onako, da ga otaljate, nemojte ni da ga radite.“ Trudiću se da ove reči imam na umu šta god radio. Milorade, večna ti slava i pokoj u rajskom nasleđu. Zbogom, prijatelju.