Zbogom, Šurda!

Eh, dragi moj Šurda. Sviraju li u kafani besmrtnih? Šta kaže Firga? Kako nam je Valter? Ne, ne pitaj kako smo mi. Tužni smo što smo ostali bez tebe, jedne od poslednjih legendi našeg filma. U tebi smo pronašli sebe. Uvek se u društvu nađe neki Zis, neki Smoki, šarmira nas doktor Sekulović, rešavamo stambena pitanja kao drug Siniša, bežimo od Žike Ajkule, a mnoge žene se potajno nadaju da će njihova jača polovina biti savršen otac, baš kao policajac sa Petlovog brda.

Ne žalimo samo mi, dragi Smoki, žali ceo svet. Karijeru si gradio igrajući sa slavnim Orsonom Velsom, Ričardom Bartonom, Julom Brinerom… Jedini si glumac iz Srbije koji je nagrađen „Zlatnim lavom“ u Veneciji.

Zajedno sa Milenom Dravić usadio si u naše glave sliku savršenog braka i prave ljubavi. Dao si nam Natašu, upecao si nas na „Nebesku udicu”, svi smo plakali uz „Ubistvo s predumišljajem”.

Obeležio si jednu epohu, dragi naš Smoki. Sve uloge si odigrao za „Oskara“, osvojio si brojne nagrade i priznanja. Ipak, nije samo to ono što te je učinilo velikim. Bez obzira na sve, ostao si čovek, bio sa obe noge na zemlji, staložen, svoj! Ostaće mi u sećanju tvoji osmesi upućeni komšijama iz našeg malog kraja.

Falićeš nam mnogo, dragi Šurda. A sad, adio, i ko zna gde i ko zna kad!