Zdrava doza sunca za bolji život!

Međutim, sada su naučnici otkrili pozitivnu stranu sunčanja. Ukoliko se poštuju osnovna pravila, zdrava doza sunca može da učini da živimo duže, zdravije i srećnije. Istraživanja pokazuju da nas sunce može zaštititi od niza bolesti poput gojaznosti, srčanih oboljenja, šloga, astme... Pored toga, sunce utiče i na bolje raspoloženje.

Nije stvar samo u vitaminu D, koji se stvara u našem telu pod uticajem sunca. On pomaže organizmu da izgradi zdrave kosti i zube, a pruža i zaštitu od raka creva. Međutim, sunčanje doprinosti boljitku našeg organizma i na druge načine. Studija sprovedena na 30.000 žena iz Švedske, čije su navike kada je reč o sunčanju praćene u periodu od 20 godina, dala je značajan uvid o koristima izlaganja suncu. Rezultati su pokazali da je nedostatak sunčanja podjednako loš za ljude kao i pušenje.

Navodno su nepušači koji su se sklanjali od sunca imali sličnu prognozu za dužinu života, kao i pušači koji su se redovno sunčali na siguran način, pa su istraživači došli do zaključka da je izbegavanje sunca podjednako bitan faktor za dužinu životnog veka kao i pušenje.

Starijim ljudima treba više svetlosti
Lekari su sproveli studiju koja je pokazala da je starijim ljudima potrebno više sunca. Oni su došli do zaključka da sunčanje smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, jer sunce snižava krvni pritisak i smanjuje mogućnosti za šlog ili srčani napad. To je jedna od beneficija koja nema veze sa vitaminom D.

Sunčanje pomaže da smršate
Naučnici su otkrili da sunčanje može da nam pomogne da ostanemo zdravi i mršavi.
Istraživanje sprovedeno na miševima koji su bili na visoko masnoj dijeti je pokazalo da izloženost ultravioletnom zračenju može da potisne razvoj gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Svi se osećamo srećnije kada ima sunca i nije stvar samo u uživanju u lepom vremenu. Otkriveno je da sunce stimuliše senzore u retini, koji regulišu naš unutrašnji sat. Tako se reguliše proizvodnja melatonina, hormona sna koji telo proizvodi.

Pozitivan uticaj na vid kod dece
Nedostatak sunca može imati fizičke posledice kod dece. Australijska studija je otkrila da kod dece koja ne provode dovoljno vremena na otvorenom postoji povećan rizik od visoke miopije.

Da živimo duže
Istraživači napominju da je potrebno ostati u senci između 10 i 16 časova od marta do oktobra, mazati se kremom i nositi odgovarajuću odeću i naočare za sunce, ali da pravilno sunčanje može da produži životni vek. Naravno ne treba provoditi sate sunčajući se, ali naučnici se sve više slažu sa stavom da pored pušenja, gojaznosti i neaktivnosti postoji još jedan bitan faktor koji utiče na dužinu života - nedostatak sunca.

Kada koristiti  kremu za sunčanje
Krema za sunčanje može umanjiti pozitivno dejstvo sunca, pa je bitno da je pravilno koristite. Ako je nanosite da biste bili duže na suncu grešite, ali ako ste ceo dan napolju, bilo bi pametno da je imate pri ruci. U skladu sa novim saznanjima, jasno je da bi trebalo da preispitamo svoj odnos prema sunčanju i da uživamo u zdravoj umerenosti.

PRIRODNI ANTIDEPRESIV

Dokazano je da dnevna svetlost pomaže sinhronizaciji prirodnog bioritma, kao i da deluje kao prirodni antidepresiv. Sunce naime podstiče proizvodnju endorfina, hormona zahvaljujući kojem se osećamo vedro i opušteno. Prosečan zaposleni čovek dnevno preko interneta, TV i štampe dobije porciju od 100.000 reči, oko 23 u sekundi. Naravno, sve te informacije dobijamo u zagušljivim kancelarijama, iz kojih sedamo u autobuse, pa nastavljamo s obavezama druge vrste. I tu nije kraj. Naučnici smatraju da ovakav atak na ljudski mozak mora da dovede od poremećaja koncentracije, stresa i otuđenja.

MINIMUM 20 MINUTA
Kako bi sačuvao svoje psihofizičko zdravlje, čovek mora nekako da se zaštiti. Lek je u prirodi. Baš kao što svakodnevno peremo zube, tuširamo se i jedemo, tako i svoj duh moramo da čistimo i hranimo odlascima u prirodu. Za to je dovoljno 20 minuta dnevno, ali da bi pozitivan efekat bio potpun, neophodno je da vam šetnje u prirodi postanu navika.

DNEVNA SVETLOST LEČI DUŠU
Sunčeva svetlost omogućava ljudskom organizmu da pretvara vitamin D u kalcijum. Takođe, dokazano je da dnevna svetlost pomaže sinhronizaciji prirodnog bioritma, kao i da deluje kao prirodni antidepresiv. Sunce naime podstiče proizvodnju endorfina, hormona zahvaljujući kojem se osećamo vedro i opušteno.

NA POVETARCU SMO PAMETNIJI
Osim što povoljno utiče na telo, boravak u prirodi pozitivno utiče na naše emocije i razum. Svež vazduh, zelenilo i povetarac doprinose efikasnijem razmišljanju, rešavanju problema i donošenju odluka. Elektromagnetska zračenja flore neutrališu sva ostala negativna zračenja koja vas blokiraju.

PRIJA, A NE KOŠTA
Povratak prirodi pomoći će nam da obuzdamo kupoholičarske nagone. Umesto u trgovačke centre, idite s porodicom u prirodu, to će vam doneti veliko zadovoljstvo. Uveče ćete utonuti u zdrav san, bićete zdraviji i zadovoljniji.