"Žena Panter" rasporila trudnicu

O Šefki se pričalo i prepričavalo, nazivana je „žena monstrum“ i „panter iz Kamenjače“. Ona je 7. oktobra 1969, nedaleko od Jusića, na potoku Kamenjača, sačekala svoju drugaricu Aliju Hasanović, koja se vraćala iz susednog sela Anđelići, ubila je sa tri hica iz pištolja, rasekla joj nožem stomak i izvadila dete. Telo nesrećne žena sakrila je na jednoj njivi, pod plastom sena. Majušnu bebu, koja je jedva davala znake života, odnela je kući, ali je beba ubrzo preminula. Kad je otkriven Alijin leš, policija nije znala kuda da krene. Na pravi trag je ukazao lekar patolog Milan Vušić, koji je postavio tezu da je zločin izvršila nerotkinja željna deteta:

- Dete je iz majčine utrobe mogao da otme samo neko ko ga je premnogo želeo, a nije mogao da ga ima. Treba tražiti ženu koja ima dete, a nije ga rodila - rekao je patalog i tako usmerio istragu.

Nakon takve informacije, policije je proverila sve žene iz tog kraja koje su se tog dana porodile i otkrila da je Šefka već prijavila i rođenje i smrt ćerkice. Ginekološkim pregledom je, međutim, ustanovljeno da Šefka ni tada, ni pre nije rodila dete, niti je bila trudna.
Tada je Šefka priznala sve, osim da je ubila Aliju. Čak i kad su u njenoj kući nađeni dukati i prstenje pokojnice i krvav nož.

Pred Okružnim sudom u Tuzli Šefkin prvi branilac bio je čuveni beogradski advokat Toma Fila. Presude su izrečene 25. maja 1970. godine: Šefka je osuđena na smrt streljanjem, a Avdija na pet godina zatvora. Izdejstvovana je obnova procesa, i te iste godine, 18. septembra, izrečena joj je nova presuda - smrtna kazna je zamenjena sa 20 godina zatvora.

- Kad mi je 1983. umro otac, u kancelariju mi je nenajavljeno banula Šefka Hodžić. Ušla je, izrazila mi saučešće (povodom upokojenja gospodina Filote File) rekavši da niko nikada u životu za nju nije učinio više nego on, i otišla. Pred kancelarijom ju je čekao novi suprug: uspeo sam da saznam da živi negde u Vojvodini, da je promenila i ime i prezime i da su dobili dete. Tada sam je video prvi put od izricanja presude, i poslednji. Bio sam suviše tužan da bih bio ponosan.

Ona je bila moj prvi čuveni slučaj, ali nisam ostao do kraja - učinio sam u istražnom zatvoru nešto zbog čega me je otac skinuo s tog predmeta, pa sam zato preuzeo njenog saučesnika Aliju Hodžića. I odbranio ga. Inače, dok sam radio s Šefkom, uspela je da nama, svojim braniocima, ispriča šezdeset sedam verzija tog događaja. Bio sam mlad, neiskusan i neobuzdan, a iznerviran. Posle sam se pokajao, ali bilo je dockan - kaže Toma Fila.

Kada je reč o Šefki Hodžić, podseća Fila, sve vreme treba voditi računa o sredini u kojoj je živela, jer se često uzrok zločina može naći upravo u osobenostima jednog kraja. Tako, na primer, Šiptari uvek ubijaju s leđa, Crnogorci to rade iz vatrenog oružja, Moravci vole da muče žrtvu... Šefkin problem je bila ogromna sujeta - bila je najlepša žena u celom kraju lišena onog najosnovnijeg - nije mogla da bude majka! U jednoj zaostaloj sredini, to se smatralo ogromnim grehom, podsmehom sudbine i nečim što se jednostavno nije praštalo.