ŽENSKE PRIČE!~Ovo mi je bila najtužnija godina!

 

Kada ste ušli u politiku?

- Kao odlična učenica sa 18 godina učlanila sam se u Savez komunista. Bilo je uobičajeno da vas razredni starešina predloži. Naravno da onda nisam imala pojma gde sam ušla, ali mi se činilo da je to neka vrsta pohvale. U neku pravu politiku sam ušla kao profesionalno formirana ličnost i majka jednog deteta.

Kako ste uspevali da uskladite privatni život sa karijerom?

- Udala sam se na petoj godini studija, imala sam 22 godine. Moji roditelji su mi uvek bili fantastična podrška u vaspitanju sina. Imala sam sreću da su mi i prvi i drugi muž imali ogromno razumevanje za odsustvo od kuće. Sećam se da sam pacijentkinju povela na prvi godišnji odmor koji sam imala kao specijalista. Nisam mogla da je ostavim, bila je u fazi poboljšanja. Moj muž je bio očajan, trogodišnje dete, on i ja idemo autom u Italiju, a ja vodim i pacijentkinju.

Kako je vaš sin reagovao na vaša odsustva od kuće?

- On je imao baku koja je rano otišla u penziju, pa sada ima malu penziju, jer je shvatila da ima ambicioznu ćerku. Sin je u osnovnoj školi napisao da je njegova porodica petočlana, da su mu nana i deka tata i mama, a da su mu otac i majka brat i sestra. Njegova učiteljica mi je rekla: „Da li znate da vas sin doživljava kao sestru?“, jer sam se ja u to vreme stručno usavršavala i putovala.

Kako se nosio sa tim što mu je mama poznata ličnost?

- Mislim da je jedan od razloga što je aplicirao za stipendiju u Portugalu da tamo radi kao lekar i kao nastavnik upravo njegova potreba da ne bude sin Slavice Đukić. Iako je imao prosek 10,00 na Medicinskom fakultetu u Beogradu, aplicirao je na dva-tri mesta i nije dobio posao. Portugalska vlada je raspisala konkurs i on je tamo otišao. Tamo je formirao porodicu, ginekolog je i radi na medicinskom fakultetu.

Kakva je svekrva Slavica Đukić Dejanović?

- To treba pitati moju snaju, koja je, inače, Beograđanka, završila je ovde Elektrotehniku, i ona je jedno zlatno dete. Mi se nekoliko puta godišnje vidimo, idem sa njima na godišnje odmore da čuvam decu, da bi se oni posvetili jedno drugom.

Vi ste baka na godišnjem odmoru?

- Ja sam baka tada i kada deca dođu u Srbiju, čim se raspuste. Deca perfektno govore srpski. Unuka Nina ima sedam godina, a unuk Filip 12. Nina je devojčica koja kaže da je najbolja u školi i kada je pitam: „Sine, ko to kaže“, ona mi ogovori: „Kažem ja“. Ja je pitam šta kaže učiteljica, ona mi odgovori da ne kaže ništa.

Šta kažu na to što im je baka poznata?

- Bila sam predsednica Skupštine kada je Filip već bio svestan da mu baka radi i pitao me je da li može da dođe da vidi gde radim. Dovela sam ga u Skupštinu i on mi je rekao: „Joj, što je tvoja ordinacija velika.“ Znate, on je od oca čuo da sam lekar i kada je došao u Skupštinu, on to nije mogao da shvati.

Da li imate vremena da im nešto skuvate?

- Spremam im kada god mogu, oni mnogo vole bakinu kuhinju i moje supice i čorbice obožavaju. I naša srpska jela vole.

Kada smo kod hrane, koje je vaše omiljeno jelo?

- Volim kineske rolne, grčki ćevap i podvarak koji sprema moja majka.

Kako održavate liniju, da li vežbate?

- Volela bih da sam mršavija, ali ne stižem da vodim računa o liniji. Volim plivanje i jedno vreme sam išla na plivanje. Dok sam bila mlađa, skijala sam.

Vaša izjava da vam suprug svakog jutra donosi kafu u krevet je bila veoma zapažena, kako je on reagovao na to?

- Moj suprug se mnogo pravi važan i ja ga nekad pohvalim zbog toga što zaista iskreno mislim da je dobio jedno obrazovanje koje mnogi supruzi nemaju u prethodnom braku. On je bio u braku sa Slovenkom, dok sam ja bila u braku sa ocem svog deteta i on je tamo uz jednu toplu južnjačku dušu dobio jednu evropsku edukaciju. Znalo se da ne sme da se uđe u spavaću sobu bez tuširanja, da ne može da se dođe sa puta bez poklončića, znalo se da muž treba prvi da ustane i da napravi atmosferu svojoj supruzi. On je došao kao gotov proizvod i ja zahvaljujem njegovoj prethodnoj supruzi.

Vi ste prva žena koja hvali bivšu suprugu svog muža?

- Ali zaista jeste tako. Oni su se razveli mnogo pre nego što smo se mi upoznali.

Kako ste se upoznali?

- Mi smo 23 godine u braku. Bio je kongres psihijatara u Hotelu „Jugoslavija“ i pošto je on bio dosta atraktivan privrednik, a razveden, doveli su ga da ga upoznaju sa nekom mladom doktorkom. I kažu da je, kada je ušao, video mene i rekao: „Ja ću da se oženim onom ženom.“ Rekli su mu: „Nemoj da pokušavaš, ima sina i posao i nju niko ne zanima“, ali on je bio uporan.

Da li se sećate nekog njegovog gesta koji vas je oduševio?

- U to vreme mi smo svi dosta skromno živeli, a on je slao orhideje sa porukom. A jednog dana sam od njega sam dobila čuveni BMV na poklon, mada smo bili na vi. Izražavao je velike simpatije prema meni, došao je do mojih prijatelja, do mog sina, sa svima se upoznao, a sa mnom je bio na vi. Kada je njegov vozač doneo notes, to su zapravo bili ključevi BMV-a registrovanog na moje ime, ja sam mislila ipak je to prost čovek, šalje mi notes, a nije ga čak ni uvio. Međutim, ja sam dobila BMV, koji je stajao godinu dana u garaži, jer je to mene mnogo povredilo, jer mene niko ne može da kupi.

Ova godina za vas je bila turbulentna, imali ste saobraćajnu nesreću.

- Ova godina mi je bila mnogo teška. Saobraćajna nesreća je bila jedan događaj, drugi događaj je bio melanom koji je na vreme uklonjen, vrlo ozbiljna bolest, a i umro mi je tata. Kada razmišljam o ovoj godini ona će mi ostati u sećanju kao jedna od najtužnijih u životu.