Živela Srbija!

Činili su to pažljivo, biranim rečima, bez želje da umanje značaj Karađorđeve bune za nacionalno oslobođenje Srba, a nisu ni pokušavali da nametnu drugačiju verziju istorije. Ipak, činili su to dobro znajući za našu sklonost ka preterivanju i u trenucima tuge i nevolje i u danima slavlja i trijumfa. Iz Ankare je i tada u Beograd poslata dobronamerna poruka da zajedničku istoriju treba da iskoristimo kao prednost u građenju dobrih odnosa, a ne kao smetnju. Mudar savet.

Sličnu poruku dobili smo i ove nedelje tokom posete Redžepa Tajipa Erdogana, bez sumnje najvažnijeg ovogodišnjeg spoljnopolitičkog događaja u Beogradu. Ni Erdogan, niti njegov domaćin, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nisu štedeli reči da iskažu prijateljstvo i partnerstvo u koje su i Srbija i Turska spremne da i dalje ulažu. Našoj pažnji ne bi smele da promaknu reči turskog lidera da kao ključne na Balkanu vidi svoju zemlju i - Srbiju. Srbija bi morala da ih protumači kao veliki politički kapital koji ne bi smela da prokocka, jer od šefa turske republike ne očekujte da izgovara diplomatske fraze. On je to zaista i mislio. Što dalje znači da pragmatični i moćni lider Turske može da neguje „pobratimske” veze sa bošnjačkim vođstvom u Sarajevu, bliskost sa rukovodstvom u Prištini ili u Tirani, ali da kao svog glavnog balkanskog partnera vidi Srbiju i, što je više puta naglasio, njenog predsednika Vučića. Da u ovim rečima turskog lidera nije bilo nimalo lažne kurtoazije, svedoči i njegova iskrena zahvalnost predsedniku Vučiću što je bio među prvim liderima koji su Erdoganu i turskoj demokratiji iskazali podršku u noći tokom neuspelog puča, kada je ta velika zemlja bila na najvećem iskušenju u modernoj istoriji. Bio je to tada veliki rizik za Vučića. Ali Vučić je pokazao hrabrost, iskrenost i viziju i nije kalkulisao sa prijateljstvom. Takvi gestovi se, jednostavno, ne zaboravljaju.

Turska i Srbija sklopile su tokom Erdoganove posete 12 međudržavnih sporazuma, među kojima i proširenje sporazuma o slobodnoj trgovini, koji će pre svega srpskoj poljoprivredi dodatno olakšati izvoz. Erdogan se založio i da spoljnotrgovinska razmena između dve zemlje bude pet milijardi dolara. Takvim stvarima se meri kvalitet odnosa Srbije i Turske u 21. veku. Imati za prijatelja najveću regionalnu političku i vojnu silu, uz to i jednu od najvećih svetskih ekonomija, istorijska je šansa koju Srbija ne sme da propusti.

Bilo je ovih dana na društvenim mrežama bizarnih komentara, nažalost i od uglednih liberalnih intelektualaca, Vučićevih oponenata, u kojima je Erdoganov dolazak u Beograd bio povod za pominjanje Kosovske bitke, Obilića, Miloša, Karađorđa, pet stotina godina ropstva... Na sreću, želja da se Vučiću suprotstavlja i po cenu tragikomičnih političkih aluzija daleko je od glavnog toka srpsko-turskih odnosa. U njima važno mesto ima i nasleđe Osmanlija, koliko i Karađorđevih ustanika, ali tek kao istorijska činjenica, koju obe strane vide kao kopču za zbližavanje, nikako kao tačku razdora. Inače, taj isti Miloš je svojom mudrošću i uspostavljanjem prijateljstva sa Portom postavio temelje moderne srpske države. Ne mareći za mišljenja onih čiju bi ukupnu hrabrost i društveni angažman, prevedeno u današnje vreme, činili komentari na društvenim mrežama, najčešće pod maskama i sa lažnim identitetima.

Na kraju, „živela Srbija!” su reči kojima je predsednik Vučić završio obraćanje građanima u Novom Pazaru i sa „živela Srbija!” su mu otpozdravili okupljeni građani.