Život je jedan

Naočigled mnogobrojnih prolaznika, ubica je prišao čoveku koji je već ležeo u lokvi krvi i overio ga da bude siguran u njegovu smrt. Scena kakvu smo gledali u akcionim filmovima dogodila se i u Beogradu.

Da zlo bude veće, surovu likvidaciju gledali su i mališani koji su se igrali na platou. Hvala dragom bogu što niko od njih nije stradao. Ubica je očigledno znao šta mu je posao, te je vodio računa o svakom detalju, kao i o tome da nikoga od slučajnih prolaznika ne povredi.

Dosije ubijenog je poveći i vidi se da se već jednom spasao kada se nalazio u sličnoj situaciji. Uprkos opomenama, ostao je u svom poslu. Životom je platio ono što nije mogao novcem. Policiji je bio poznat, ali ne toliko da ima dokaze po kojima bi ga sudija smestio u zatvor.

Nakon ove likvidacije većina roditelja se brecnula pitavši se gde da pusti svoju decu. Ima li mesta gde se ne šetaju ljudi sa kriminalnim dosijeima, koji ćelije zaobilaze u širokom luku?

Ne želim da verujem da ćemo opet biti svedoci krvavih obračuna. Da će nam deca pamtiti svoja odrastanja po broju ubijenih u njihovom kraju. Da im uzor neće biti čovek koji je pištoljem rešio nepravdu. Nek oni koje debelo plaćamo rade svoj posao i zaštite nas od jezivih scena na ulicama koje smo već preživeli 90-tih godina prošlog veka. Život je jedan.