Život je lep!

Buljimo u ekrane kao da smo opčinjeni. Ulećemo u rasprave sa nekim nepoznatim ljudima koje ne vode ničemu. Da li je ovaj lopov? Da li je onaj gej? Šta to sve znači za ovaj naš dan? Ništa! A dokazaću vam i zašto.

Ovaj dan, u koji smo se svi uvukli od jutros, jedinstven je u svakom pogledu, posebno zato što se više nikada neće vratiti u naše živote. Hoćemo li ga zgaziti ili ga proživeti? Ne želim nijednu reč da potrošim na to da li imamo para danas da kupimo hleb, lekove, odemo na posao. Niti koliko nas gnjave i dave političari. Neću ni o zverstvima iz crne hronike. To nam danas uopšte ne treba. Isključite televizore. Nemojte da idete na Fejsbuk i Tviter. Niti da razgovarate o politici.

Izađite, ma gde god da ste. Pogledajte nebo. Plavo je? Sivo? Koliko dugo niste podigli pogled ka nebu? Oslušnite zvuke. Među njima se raspoznaje cvrkut vrabaca? Gugutki? Zgazite na travu. Pogledajte u nečije oči. Šta vam kažu? Koliko je već prošlo sati ovog dana? Pet? Osam? Da li ste uspeli da oslušnete sopstvene misli? Niste? Buka vam je od mora problema koji se vuku za vama i gomile nepotrebnih informacija. Odbacite ih. Samo danas. Umirite se. Oslušnite svoje misli. Setite se šta ste želeli od života.

Gde ste sad? Da li ste uspeli da dobijete sve to? Ako niste, šta je umesto toga? Da li tu prazninu punite vestima? Rijalitijima? Društvenim mrežama? Da li slušate političare koji će vazda da budu tu? Ako ne ovi, onda neki drugi. Ovaj život nam je dat samo sad i nikad više. Uhvatimo barem ovaj dan i nas same u njemu! Pa šta bude!