Zlatni utorak
Ko čeka - dočeka! Ova deviza ostvarila se u srpskom olimpijskom timu u Riju. Tek 11. dana srpski navijači obradovani su medaljom, i to najsjajnijom. Rvač Davor Štefanek znao je da može, ali kako se nije eksponirao, niti bio u centru pažnje, može se reći da gotovo niko nije očekivao da će on biti taj koji će zapevati „Bože pravde” u Riju.
Onaj koji je najmanje pričao, najmanje se slikao i najmanje obećavao - ostvario je svoj san. Svaka medalja je motivacija ostatku tima, ali ovo zlato u rvanju nije samo to. Štefanekov uspeh je za udžbenike, kako se ni od čega stvori nešto. Kako je sportista koji je postao svetski prvak, a sponzori su ga ignorisali, smogao snage da gura dalje. Bez podrške, bez pompe, bez obećavanja.
Vrisak košarkašica kada im je saopšteno posle utakmice da je osvojena prva medalja dovoljno govori o njenom značaju. Davor je pokrenuo lavinu adrenalina i sreće, a i odbojkašice su priznale da im nije bilo svejedno da posle zlatnog utorka izađu na teren. Imale su tremu da ne budu jedine poražene, ali su u naletu dobrih rezultata demolirale favorita.
Mnogi iz srpskog tima razočarali su na ovim Igrama, ali mesta za kritiku nema. Medalja se očekivala i ranije, ali samo sportisti znaju kroz šta su sve prošli i prolaze na putu ka uspehu. Kad neće, onda neće. Ako ne u Riju, biće u Tokiju. Pojaviće se neki novi Davor Štefanek, a Srbija „na čekanju” ima sportista kao da je u najmanju ruku tri puta veća i bogatija. Naoružajte se strpljenjem u narednim danima, ali i na putu za naredne Igre, u Tokiju, pa da lavina uspeha bude pokrenuta već prvog dana.
povezane vesti
