Zoran izašao da zameni sijalicu i nestao!

Od tada mu je telefon nedostupan a od njega nema ni traga ni glasa. Nestanak je uredno prijavljen policiji koja radi na slučaju.

- Bili smo kod mojih roditelja u stanu u ulici Branka Krsmanovića. Oko 20.30 časova pozvao ga je moj brat, do dođe do njega da mu zameni sijalicu. Rekao je ide na kratko, popiće kafu i dolazi natrag. Kod mog brata nikada nije stigao. Zvala sam ga nedugo nakon toga dva puta na mobilni, telefon je odzvonio do kraja i od tada je nedostupan - priča Biljana zabrinutim glasom.

Zoran je na sebi imao plavu jaknu, belu duksericu sa kapuljačom i teget trenerice sa štraftama a na nogama crne patike. U džepu su mu bila samo lična dokumenta i ključ od stana.

Ljiljana je zabrinuta da se Zoranu nešto nije dogodilo, ali ne gubi nadu da je živ.

- Nezaposleni smo oboje, živeli smo u stanu njegovih roditelja a on je primao socijalnu pomoć. Dosta smo se svađali u poslednje vreme jer živimo četiri godine zajedno, a nismo se venčali. I tog dana je bilo rasprave, ali nije to bila ozbiljna svađa da nismo razgovarali posle toga. Pričali smo normalno. Prvo sam mislila da je to razlog, a kako vreme prolazi, svašta mi pada na pamet. Strahujem da mu se nešto nije desilo - poverava se Biljana.

Ona kaže da je Zoran povremeno svirao klavijature na veseljima i da, koliko zna, nikome ništa ne duguje.

- Možda se zadužio negde, a da mi nije rekao. Možda je zbog toga u opasnosti. Možda je otet zbog organa. Mnogo je pitanja. Svašta mi prolazi kroz glavu. Ipak, ne gubim nadu da ga opet videti živog i zdravog. Obavestila sam policiju koja radi na slučaju pa ako ga je neko video molila bih da javi najbližoj policijskoj stanici na broj 192 - kaže Biljana.