Zovu me dete sreće jer me metak neće!

Ulaskom u „Parove”, Karađorđe se u trci za glavnu nagradu pridružio ćerki Aleksandri.

On je između ostalog otkrio kako je preživeo atentat, kada je na njega ispaljeno čak osam metaka.

- Pretekao me je automobil, a onda je počeo da koči kako bi stao. Ja sam mislio da je to bio moj prijatelj koji je žurio na posao jer je imao isti auto, pa sam pustio da me obiđe. Kada sam stao, odjednom sam čuo prasak i pucanje stakla. Na mene je tada ispaljeno osam metaka, ali me na sreću nijedan nije pogodio. Tada sam okrenuo svoje vozilo i požurio ka Kaluđerici. Nisam mogao da verujem da sam prošao bez povreda. Mene su više puta pokušavali da ubiju, izranjavan sam bio svuda po telu, ali sam živ, zbog čega su me zvali dete sreće - rekao je Karađorđe i dodaje da mu je sudbinu iza rešetaka odredila devojka koju je upoznao u Beču.

-Te 1989, boravio sam u hotelu u Beču, gde sam upoznao mnogo lepu devojku. Ja sam nju ispalio za večeru, a onda je ona na osnovu opisa pljačkaša u novinama prepoznala mene i prijavila me policiji. Zbog toga sam ja i pao. Prvo vreme u CZ-u sam proveo po samicama - rekao je Subotić i nastavio:

- Godine 1990, komandir Toma me je izveo na hodnik i skinuo me golog. Na moje negodovanje je rekao da moraju ponovo da me vode kod lekara. Ja sam nakon toga imao razgovor s advokatom, koga sam odmah otkačio, a kada je on izlazio, video sam da komandir nije zaključao vrata. Iskoristio sam to i izašao sam na ta vrata i počeo da se bijem sa tim komandirom Tomom. Dok je on bežao dozivajući ostale komandire, ja sam preskočio ogradu i pobegao. Prešao sam italijansku granicu bez problema sa prijateljevim pasošem, ali sam napravio veliki problem jer nisam imao dovoljno novca kod sebe za prelezak u tu zemlju. Oni su me zbog toga priveli u stanicu, a onda sam uspeo da iskočim kroz prozor i u tom trenutku sam polomio skočni zglob, čega nisam bio svestan dok sam bežao - ispričao je Karađorđe.