Kako da prepoznate kancerogeno meso
Da li nas meso, kobasice, slanina, viršle, paštete hrane ili od nas prave onkološke pacijente? Otkako je Svetska zdravstvena organizacija objavila da ta hrana može da izazove rak, uznemirenost se nastanila u svaku srpsku kuću!
Dušan Milenković
Mi priskačemo u pomoć i donosimo vam kratak vodič za izbegavanje opasnosti koje se kriju u omiljenoj nam hrani. “Alo!” je istražio u kojim slučajevima slaninice, kobasice, viršle, paštete i šnicle nikako ne bi trebalo da spustimo u korpu! Da biste i vi znali šta da kupite, ponesite za početak lupu u prodavnicu (šala jeste, ali samo delimično, jer su slova na deklaracijama stvarno presitna). Potom upamtite ove korisne savete doktora veterinarske medicine Miroslava Stojšića, bivšeg saveznog veterinarskog inspektora.
- Od najvećeg značaja je da čitamo deklaracije. Prvi razlog da ne kupite kobasice, viršle i salame jeste ako na deklaraciji stoji oznaka MSM. To znači da je meso mašinski separisano, samleveno s kostima, u kojima su deponovani svi antibiotici, hormoni, teški metali i ostali otrovi koje je životinja tokom života pojela. Isto važi kada na deklaraciji pronađete emulgatore nitrite koji su obeleženi E249, E250, E251 i E252. Štetni su zato što s aminokiselinama iz mesa stvaraju kancerogeno jedinjenje nitrozamin. Odmah vratite na policu kobasice, viršle, salamu i paštetu ako ste na deklaraciji uočili polifosfate koji se obeležavaju E451, E452 i E453 jer su genotoksični ili narodski rečeno, oštećuju nam gene. Posebno vodite računa da ne jedete nijedan proizvod koji sadrži E407, kako se obeležava karagenan. On se lepi za zidove creva, stvara ranice koje posle mogu da se pretvore u rak debelog creva - upozorava taj stručnjak.
Kako dodaje, ako ste pročitali da neki od proizvoda sadrži poboljšivač ukusa - glutaminat, to je dokaz da u njemu nema mesa.
- Sve što sam naveo odnosi se na trajne i polutrajne suhomesnate proizvode. Kada je meso u pitanju, ako kupujete, na primer, svinjske šnicle, obratite pažnju da li je meso prošarano žilicama masti ili ne. Ako jeste, te životinje i nisu tako loše hranjene. Ukoliko nema ni grama bele masnoće, a vodica curi iz njega, dokaz je da su svinje, uz hranu, dobijale hormon rasta i antibiotike. Spremanje mesa trebalo bi da bude tako da ne zagori. U toj zagoreloj masi pojavljuje se jedinjenje dioksin, koji je kancerogen. Najbolje je kuvati ga, peći zavijenog u foliju u rerni ili teflonu, u ulju, a može i na električnom roštilju. Ako neko voli baš miris dima, može da peče meso i na roštilju na ugalj. Pritom da vodi računa da se meso stavlja na rešetku kada ugalj prestane da dimi i kada se stvori jak žar - objašnjava dr Stojšić i za kraj zaključuje da deci svakako ne bi trebalo davati prerađevine, naročito ne paštete i viršle. Na kraju, paštete uz malo truda možete napraviti i sami!
Slaninica da, ali ne špricana!
Dr Miroslav Stojšić navodi da otvorimo četvore oči kada kupujemo slaninu. - Viđali ste debelu slaninu koja, kada se preseče, ima delova koji izgledaju kao želatin ili neki gel. E to nikako ne jedite. To znači da je u nju ubrizgano 30 odsto od njene težine takozvane salamure. Ona predstavlja rastvor nitritne soli u vodi u koji su dodati sojini proteini, polifosfati, karagenan, vitamin C i šećer! Dakle, sve ono što ste lupom pročitali u deklaracijama na kobasicama, viršlama, salami i drugim proizvodima. Ta slanina je štetna po zdravlje. Ako je pakovana, na njenoj deklaraciji moralo bi da piše šta sadrži salamura, ali se toga niko ne pridržava - objasnio je on.