A, sad, da srušimo te predrasude

1 Za sve je krivo loše nasleđe. Stručnjaci ne dele ovo mišljenje. Naravno, nasledna predispozicija je jedan od odlučujućih faktora, ali je bitan uticaj i drugih. Ne naziva se alergija slučajno bolešću civilizacije.

2 Alergija je najjača u proleće. Kad se radi o alergiji na polen, alergične osobe nastavljaju da kijaju i kašlju i leti kada za cvetanjem drveća, nastavlja da cveta trava. U junu i julu za polenom drveća sledi polen trava. Tako se muke osoba alergičnih na polen nastavljaju do kraja septembra.

3 Alergija predstavlja loš imunitet. Zapravo mehanizam alergije nije u potpunosti poznat. Sama alergijska reakcija se može smatrati zaštitom organizma od invazije specifičnih alergenih belančevina. Kao odgovor na neželjeni upad alergena u krv, aktivira se veliki broj ćelija ubica i specifičnih antitela.

4 Najopasnije je cveće jarkih boja. Nije tako. Nasuprot ustaljenom mišljenju, polen cveća koji raznose insekti nije opasan. On se proizvodi u znatno manjoj količini, tako da je alergija na cveće retka. Neprijatelj broj jedan je polen, koji se rasprostire na velikoj površini. To je polen drveća koji raznosi vetar.

5 Ako niste kao dete, nećete nikada. Čak i ako ste rasli među maslačkom i kao dete sa uživanjem mirisali jorgovan i jasmin, 25 godina kasnije možete dobiti alergiju na polen. To nije povezano ni sa tim da li je neko rođen u vreme cvetanja cveća i drveća.