Epidemija gojaznih mališana!
Polovina populacije dece do 14 godina boluje od deformiteta koštanog sistema, veliki je broj gojazne dece, a sve veći broj zabeleženih slučajeva šećerne bolesti i visokog krvnog pristiska, porazni su rezultati sistematskih pregleda u školskom dispanzeru jagodinskog doma zdravlja.
- Zbog deformiteta koštanog sistema, trećina dece posle sistematskih pregleda dobija upute da se javi fizijatru. Reč je o skoliozi ili ravnim stopalima, a tom broju treba dodati i decu koja su već pod kontrolom fizijatra. Ako bi se to gledalo u odnosu na ukupan broj dece u neparnim razredima, polovina dece ima problema sa skoliozom i ravnim tabanima - kaže dr Emilija Šobot, načelnica tog odeljenja.
Odgovornost za rešavanje tih problema je na roditeljima.
- Dete se nije ugojilo preko noći, pa neće tako ni da smrša. Nema čarobnog štapića i veoma je bitno da vežbe budu redovne. Zatim, deca nisu svesna ozboljnosti problema, dobijaju programe vežbi, međutim, mrzi ih da rade, ali tu su roditelji da ih vode na kontrolne preglede, da pojačaju vežbe, da ih zainteresuju za bavljenje sportom - objašnjava dr Emilija Šobot.
Zbog svega toga, sistematski pregledi dece se od pre dve godine obavljaju u školskom dispanzeru u prisustvu roditelja, kako bi se problemi predočili porodici.
- Preveniranje je moguće, ako se započne sa pregledima dece u ranom uzrastu i uz stalni rad roditelja. Najveći je problem, odnosno paradoks, da deca u nižim školskim razredima nose rance teške po desetak kilograma, nesrazmerne njihovoj građi i težini, dok u srednjoj školi nose dve sveske - naglašava ona i dodaje da se do 12 godine deca mogu uz stručni nadzor baviti atletikom, plivanjem i gimnastikom, a tek kasnije mogu na druge sportove.
- Gojaznost je najteži problem, vrlo su slabi rezultati. Ogroman je broj gojazne dece. Svako dete koje dođe kod svog lekara dobije rezultate merenja, koliki je višak i program dijete. Međutim, trenutak kada se opamete je polazak u srednju školu, zbog puberteta i estetike tada nastanu problemi. To je momenat kada se otvori ,,prozorčić“ za naše delovanje, a da su deca pritom motivisana da učestvuju u tome - ističe dr Emilija Šobot.
Rezultati sistematskih pregleda dece školskog uzrasta su pokazali veliki broj slučajeva karijesa kod dece sa mlečnim zubima, odnosno kod prvačića i trećaka - što govori o previše slatkiša, ali i nehigijeni. Roditelji, što je neshvatljivo, misle da dete dok ne počne da menja zube ne treba ni da ih pere! Loši primeri su da su deca u osmom razredu ili prvoj godini srednje škole bez zuba.
- Ukoliko porodice nastave sa ovakvim načinom života, u budućnosti će deca sve više bolovati od šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska, odnosno zdravstveno stanje mlade populacije poprimiće zapadni oblik. Imamo decu od 14 godina sa 100 kilograma težine, to je loše - zaključuje dr Emilja Šobot analizu rezultata sistematskih pregleda školske dece.
Nekad anemija, danas gojaznost
Pre sedam decenija, sa početkom rada školskog dispanzera, patološka stanja nađena na sistematskim pregledima su bili vašljivost, anemija i neuhranjenost, a sada su gojaznost, skolioza i karijes.