Evo šta da jedete, a šta ne kad ste na antibioticima

Neka hrana u potpunosti blokira apsorpscju leka ili je pak smanji, a neka hrana bi mogla i da izazove nepoželjnu reakciju organizma na lek.

Evo šta ne bi trebalo da jedete ako uzimate antibiotike:

Kiselu hranu

Jako kisele namirnice kao što su sokovi od citrusnog voća, gazirana bezalkoholna pića, čokolada i proizvodi na bazi paradajza, mogu smanjiti apsorpciju leka. Najgora reakcija antibiotika je sa grejpfrutom i njegovim proizvodima.

Mleko i mlečne proizvode (osim jogurta)

Velika količina kalcijuma koja se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, tokom terapije antibioticima može da blokira apsorpciju leka. Kalcijum umanjuje sposobnost organizma da apsorbuje hinolin (vrstu antibiotika). Zato antibiotsku terapiju treba uzeti dva sata posle suplemenata ili hrane koja sadrži kalcijum.

Jogurt sadrži probiotike koji pomažu tokom antibiotske terapije.

Hranu sa visokim sadržajem biljnih vlakana

Sočivo, pasulj, maline i celo zrno žitarica, zbog visokog sadržaja biljnih vlakana usporavaju pražnjenje organa za varenje. Ovo je odlična stvar kada želite da jedete manje, ali nije dobro kod uzimanja antibiotika, jer smanjuje apsorpciju leka.

Alkohol

Tokom bilo koje terapije lekovima, treba izbegavati konzumiranje alkohola. Iako alkohol ne utiče negativno na sve antibiotike, u kombinaciji sa njima može dovesti do neželjenih nuspojava poput uznemirenosti stomaka, mučnine i pospanosti.

Hranu koja podstiče razmnožavanje gljivica

Terapija antibioticima može da pospeši razmnožavanje gljivica koje se prirodno u malom broju nalaze u našem organizmu. Simptomi povećanog broja gljivica su: bela skrama na jeziku, proliv, povraćanje kao i peckanje, svrab ili sekret urogenitalnog trakta.

Potrebno je da smanjite ili u potpunosti izbacite hranu bogatu šećerom i hranu koja sadrži kvasne gljivice: torte, kolače, hleb, testa, peciva, krompir, pirinač, industrijske voćne sokove, sirće, ukiseljeno povrće, dimljenu hranu, alkohol, fermentisanu hranu, zrnastu hranu, sušeno meso i voće, gljive.

Evo šta treba da jedete tokom antibiotske terapije:

Probiotike

Jedna od nuspojava tokom terapije antibioticima je dijareja (proliv). Da bi se dijareja ublažila, tokom terapije antibioticima, preporučuje se uzimanje i probiotika. Oni su korisni jer mogu da povrate normalnu bakterijsku floru u crevima. Takođe, ove “dobre” bakterije mogu da poboljšaju dejstvo antibiotika. Jogurt, kiselo mleko i kefir su dobar izvor probiotika. Vaš lekar vam može preporučiti probiotike u vidu suplementa. Probiotici se uzimaju dva sata pre ili posle antibiotika, da (antibiotik) ne bi umanjili ili poništili njihovo dejstvo.

Namirnice bogate kalijumom

U slučaju duže upotrebe antibiotika, poželjno je snabdeti organizam vitaminom K. Antibiotici mogu eliminisati “dobre” bakterije u crevima, i time onemogućiti proizvodnju vitamina K (ima značajnu ulogu u koagulaciji krvi). Zeleno lisnato povrće obiluje vitaminom K.

Hrana sa antigljivičnim svojstvima

Ponekad antibiotici mogu podstaći rast gljivica. Beli i crni luk imaju antimikotična dejstva te su idealni u borbi protiv gljivica.

 

Ishrana posle antiobiotske terapije

Kao što je već pomenuto, skoro svi antibiotici mogu prouzrokovati dijareju nastalu poremećajem ravnoteže dobrih i loših bakterija u gastrointestinalnom traktu.

Osobe sa dijarejom moraju voditi računa o pravilnoj hidrataciji organizma i nadoknadjivanju izgubljenih elektrolita. Najbolje je piti vodu kojoj se mogu dodati elektroliti (kupljeni u apoteci ) i 100% prirodne sokove. Ishrana treba da bude bogata mekanim i lako svarljivim namirnicama poput: banane, kuvane jabuke, kruške bez kore, ovsene kaše, paste bez ikakvog preliva, tosta-dvopeka-krekera, mlečnih proizvoda od obranog mleka, pudinga, jaja i supa.

Ovome je potrebno dodati namirnice u kojima se nalaze probiotici: jogurt, kefir, kiselo mleko, sirevi sa dodatom probiotskom kulturom, određeni sojini produkti i kombuha.