Iznenadićete se kad pročitate za šta je sve dobar kivi
Unos kivija može da smanji rizik od mnogih bolesti.
Profimedia.rs
Kažu da samo dva kivija dnevno mogu pomoći u prevenciji bolesti srca, moždanog udara i raka.
Činjenica je kako prema količini prirodnih vlakana kivi iza sebe ostavlja jabuku, prema količini vitamina C pomorandžu, a u kategoriji voća bogatog kalijumom kivi samouvereno prestiže čak i bananu!
Konzumiranjem tek dva kivija na dan tokom sezone, čuvate svoje zdravlje jer on pomaže u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Kivi će sprečiti moždani udar, oboljevanje od raka i mnogih bolesti disajnih organa. Ovo voće smeđe boje, prekriveno dlačicama s ukusnim i sočnim zelenim mesom stručnjaci često preporučuju tokom zimskih meseci jer je reč o pravoj vitaminskoj bombi, naročito kada je reč o vitaminu C. Količina vitamina C u kiviju dva puta je veća nego u pomorandži.
Jedinstvena mešavina fito-nutrijenata, vitamina i minerala u ovom aromatičnom voću moćan je saveznik u borbi protiv bolesti srca, znatno smanjuje rizik od moždanog udara, raka, bolesti disajnih organa, te kao prirodno sredstvo za blago razređivanje krvi deluje poput "aspirina", ali bez ikakvih neželjenih nuspojava blagotvorno delujući na kardiovaskularni sistem i smanjujući mogućnost nastanka krvnih ugrušaka.
Kivi je dobar i zbog toga što smanjuje nastanak LDL "lošeg" holesterola u krvi, te snižava krvni pritisak.
Rezultati brojnih ispitivanja dokazali su kako kivi, ne samo što smanjuje stres stresa, već ujedno i podstiče organizam na regeneraciju.
Kivi je neizbežan sastojak gotovo svih programa prehrane za obolele od karcinoma, bolesti srca, a koristi se i u kineskoj tradicionalnoj medicini za ubrzavanje procesa zaceljivanja rana.
Prema rečima stručnjaka, jedan do dva kivija dnevno tokom sezone idealna je količina koja će pomoći imunitetu organizma da se uspešno suprotstavi naletima virusa i bakterija.
Korisni sastojci iz kivija najbolje će biti iskorišćeni ukoliko konzumiramo sveži plod i to odmah ujutro, na prazan želudac.
Kivi u sebi sadrži enzime koji jestivi deo plodova čine mekšim, a aktiviraju se istog trena kada ga rasečemo ili ogulimo. Zbog toga je preporučljivo da, ukoliko pravite voćnu salatu, seckanje kivija ostavite za sami kraj.
Snaga antioksidansa raste sa zrelošću kivija pa je najbolje jesti isključivo dobro sazrele plodove koji su mekani na dodir.