Lipe cvatu, ljudi kijaju!
Za sve veći broj ljudi proleće je prava noćna mora. Najlepše godišnje doba dospelo je, nažalost, na crnu listu jer alergije, u poslednjoj deceniji, beleže dramatičan porast!
Shutterstock
Čim drveće zazeleni i procveta, počinju simptomi konjunktivitisa, sinusitisa, kašlja, otoci - ponekad i opasni, ponekad praćeni temperaturama...
ŠTA JE ALERGIJA
Alergija se javlja zbog preterane reakcije imunološkog sistema na određene proteine iz, recimo, polena, koji se zovu alergeni. Kod nekih ljudi, imunološki sistem te proteine vidi kao agresore i stvara antitela (imunoglobulin E) koja ih prepoznaju i napadaju. Svaki napad koji naš imunološki sistem izvede na uljeza daje u osnovi iste simptome: oslobađanje histamina, koje izaziva upale tkiva, od blažih, tipa osipa na koži, do najtežih kao što su hronična astma ili otoci koji dovode do gušenja.
Polen proizvode sve biljke i, premda nemaju sve iste pogubne efekte na one koji su pogođeni alergijama, patnje i problemi se za mnoge nastavljaju sve do pozne jeseni. Lekovi koji se protiv alergija uzimaju, pritom, nisu ni najmanje prijatni, budući da im je zadatak da suzbiju imunološki sistem. Ljudi na antihistaminike veoma različito reaguju, često ih ti lekovi uspavljuju i tako doprinose osećanju nelagode i nemogućnosti normalnog života. Sve to pogađa milione ljudi, a statistike pokazuju da je među njima najveći broj mladih i dece, među kojima svaki treći pati od neke vrste polenske kijavice.
Alergija se najčešće ispoljava na organima za disanje i na koži. Najčešći simptom je zapušen nos ili pojačana sekrecija iz nosa, učestalo kijanje pet do deset puta i više puta zaredom, svrab u nosu i očima, zapušen nos. Ovo su karakteristični simptomi za alergijsku kijavicu. Ako se zna da trećina stanovništva u Srbiji pati od nekog oblika alergije, jasno je zašto nas miris procvale lipe danas više podseća na muke nego na radost!
Direktni kontakt kože sa polenom biljke izaziva promene na koži, najčešće u vidu koprivnjače. Na manjoj ili većoj površini kože javljaju se manji ili veći otoci koji su iznad nivoa kože, jasno ograničeni ili sliveni, koji jako svrbe. Ukoliko osoba boluje od alergijske astme, pri kontaktu sa alergenom može da dobije napad gušenja. Kontakt može biti boravak u prirodi, rad u bašti ili košenje trave. Baš zbog opasnosti koje mogu biti skopčane sa alergijama, treba uraditi test kod alergologa.
Test može da uradi samo stručna za to obučena medicinska sestra ili tehničar, a lekar specijalista alergolog treba da pročita i protumači test. Nakon testiranja na mešavine polena drveća, trave ili korova, treba uraditi test sa pojedinačnim polenima iz grupe na koju je osoba reagovala. Test nije bolan i može da se radi i kod dece. Pouzdan je i upućuje lekara koje analize dalje treba da uradi, objašnjavaju alergolozi.
Ukoliko je test pozitivan, treba proveriti koncentraciju specifičnih belančevina u krvi (IgE), koje su odgovorne za nastanak simptoma. Test se radi na Institutu za alergologiju i imunologiju „Torlak“, a lečenje alergije mora da odredi lekar specijalista alergolog.
Nekada smo išli zaneseni
Nekada smo išli zaneseni, a sad kijamo i kukamo jer lipa uveliko cveta i emituje polen. Ipak, iako ovih dana mnogi krive ovo lepo drvo za svoje probleme, lipa zapravo nije veliki alergen. Ipak, njen se cvat poklapa sa cvetanjem trave, pa su mnogi u zabludi da im zapravo lipa smeta.
Ambrozija još nije krenula, ali sada je period kada bi trebalo da se počne sa njenim uništavanjem, jer je važno da se to uradi dok ne počne da cveta, a to je od jula pa do avgusta, septembra. S druge strane, stručnjaci za alergiju opominju da su pacijenti u najvećoj opasnosti od polena baš u trenutku cvetanja biljaka, pa tada treba da izbegavaju čak i provetravanje prostorija. Ljudi često nisu svesni koliko preosetljivost na polen može biti opasna.
Neprijatelj stiže sa grana
Po mišljenju stručnjaka, polen sa drveća se najčešće javlja kao glavni problem elergičnih osoba. Najvažniji izivač polenskih alergija su breza, topola, leska, jova, vrba, kesten, hrast i brest. Zbog grube, neravne površine i mikroskopske veličine zrnca polena lako dospevaju u nos i pluća. Veća polenova zrnca, kao kod smreke, jele, kedra i bora znatno ređe izazivaju alergiju.
Opasna zrna ambrozije
- Samo sedam, osam zrna ambrozije u kubnom metru vazduha može da izazove alergije kod osoba osetljivih na ovu travu
- Oko 30 zrna polena ambrozije u kubnom metru vazduha je u proseku količina na koju ljudi počinju da reaguju
- Najbolja zaštita alergičnih na ambroziju je košenje trave, ali pre cvetanja
ZA ŠTA SE KORISTI
Lipa se tradicionalno koristi za ublažavanje simptoma prehlade, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva. U narodnoj medicini lipa se koristi i kao prijatan napitak za olakšano izlučivanje mokraće iz organizma, blago sredstvo protiv visokog krvnog pritiska i umirenje.
PROVERENI RECEPTI
PROTIV NAZEBA
Pomešajte po 25 g cveta lipe, zove i kamilice. Tri kašike ove biljne smese prelijte sa pola litra ključale vode, poklopite i procedite posle sat vremena. Pijte jednu šolju tokom dana.
PROTIV DIJAREJE
Pomešajte po 30 g cveta lipe i kamilice, po 10 g petrovca i šipurka, pa prelijte sa pola litra vrele vode i ostavite da odstoji pet minuta. Procedite i pijte pomalo celog dana.
ZA OPEKOTINE I RANE
Nešto više od 100 g cvetova lipe prelijte s litrom vrele vode, ostavite poklopljeno tri sata, procedite, napravite obloge i stavite na povređeno mesto.
Prevencija
- Što ranije krenuti sa terapijom
- Svakog dana treba prati kosu
- Ne sušiti veš napolju jer mokar veš sakuplja polen
- Često menjati garderobu
- Fiziološkim rastvorom ispirati nos
Odbrana od polena
Najbolji lek za alergiju je pobeći od onoga na šta si alergičan. To nije uvek moguće, zato se osobama alergičnim na polene savetuje da:
- u sezoni cvetanja što manje vremena provode u prirodi
- da nikako ne kose travu i da ne stoje u blizini mesta gde se kosi trava
- stanove, a posebno sobu u kojoj spavaju, da provetravaju samo u kasnim noćnim satima, kada je smanjena koncentracija polena u vazduhu
- pre ulaska u stan da istresu jaknu, mantil ili džemper
- nikako da ne gaje i drže u stanu biljku na koju su alergični, ali ni rezano cveće