Ove ribe ne smete da jedete
Za ribu znamo da je dobra za nas, ali na žalost, i to se izgleda menja, pošto smo toliko zagadili sve slatke i slane vode na planeti, da ni nju nećemo moći uskoro da jedemo.
Alo!/Ana Paunković
Iako nas stalno obasipaju savetima lekara kako moramo da jedemo ribu, zato što je veoma dobra za nas, ipak se vreme menja. I dalje je riba jedna od najzdravijih namirnica sa puno benefita na ljudsko zdravlje i organizam, ali su slatke vode, okeani i mora postali toliko zatrovani, da ni bića koja žive u njima više nisu dobra za nas.
Zato treba biti obazriv kada se konzumira hrana iz mora, a tu je najbitnije iz kog dela sveta je ta riba, pošto se zna koji su delovi najzagađeniji i gde je najmanja kontrola kvaliteta. Treba birati ribe za koje znamo gde su lovljene, pa ako su to vode blizu najzagađenijih regija, nju nemojte nipošto jesti.
Ove analize i preporuke su iz SAD, a kod nas je situacija slična. Preporuka za naše prostore je riba iz Jadranskog mora, ali ne sa italijanske obale. Mora se uzeti u obzir i da je severni deo Jadranskog mora zagađeniji, pošto ogromna, italijanska reka Po, koja se na severu uliva u more, veoma zagađuje taj deo. Zbog strujanja mora, koje kada uđe kroz Otranska vrata ide uz obalu gde su Crna Gora, Hrvatska i Slovenija, pa se okreće na samom severu i spušta niz italijansku obalu, pa tako najveći deo zagađenja iz reke Po odlazi tuda.
Isto treba naglasiti da manje vrste riba zdravij,, kao što su sardine i papaline, pošto manje ribe imaju manje koncentracije opasnih materija u sebi.
Ovo su vrste riba koje u sebi imaju najviše teških metala, hormona i mikroplastike u svojim tkivima, pa se zbog toga ne preporučuju za ishranu. A kako znamo da se teški metali deponuju u našem organizmu, i da se vremenom njihova koncentracija u tkivima povećava, treba biti jako obazriv i truditi sa da takve namirnice nikada ne unosimo.
1. Uvozni som iz Azije - u većini Azijskih država kontrola opasnih materija je manja, pa zato treba biti obazriv sa svim ribama uvezenim odavde, a som, kao velika riba, pokupi više tih otrova.
2. Skuša – kod nas veoma popularna, ali, na žalost, često je lovljena u zagađenim vodama. Iako ima više omega-3-masnih kiselina u sebi, nego losos, kao i selen, ipak treba biti obazriv sa njenom konzumacijom. Zato je preporučeni mesečni unos ove ribe 200 grama za odrasle, a 100 grama za decu.
3. Jegulja – skoro nikada nije na jelovniku kod nas, ali zato i treba obratiti pažnju kada ste u inostranstvu, pa je ponude, a može biti izazovno da se proba. Kod jegulje je problem i što njene masti, nisu sve dobre za nas, već ima i onih "nezdravih" masti koje povećavaju nivo lošeg holesterola i nisu dobre za naše srce, kao ostale ribe. Preporučeni mesečni unos jegulje je 300 grama za odrasle, a 200 grama za decu.
4. Pangasius – riba koja se kod nas prodaje u svim prodavnicama i ima veoma pristupačnu cenu. Uglavnom je u filetima, pa tako očišćena je još više privlačna našim domaćicama. Ali veći deo ove ribe, kod nas dolazi iz Vijetnama iz reke Mekong, koja je jedna od najzagađenijih svetskih reka.
5. Brancin – iako je jedna od najukusnijih riba, ukoliko niste sigurni odakle je, nemojte ga jesti, on je posebno pun žive, koja je jedan od najagresivnijih teških metala i izrazito jak kancerogen. Ukoliko baš morate da je jedete, preporučeni mesečni unos ove ribe 200 grama za odrasle, a 100 grama za decu.
6. Tuna – verovatno jedna od najomiljenijih riba, ali na žalost i najviše zagađena. I ona koja je gajena, a ne lovljena, takođe nije zdrava, zato što je takva puna hormona i antibiotika. Preporuka je da se ne jede uopšte, ukoliko niste sigurni gde je lovljena, a ako baš morate, ne više od 100 grama mesečno i to samo za odrasle, deca nipošto i nikada ne bi smela da je konzumiraju.