Ukoliko pijete ove lekove, može da vam pozli!

Radmila Briza | Saveti 2017-07-05 15:42:16 2017-07-05 15:42:16

Uzimanje obavezne terapije i boravak na vrućini mogu da imaju za posledicu ispoljavanje neželjenih dejstava lekova, čime se ugrožava zdravlje pacijenta

Profimedia.rs

Životi vozača autobusa, građevinskih radnika, putara, ali i svih ostalih čiji posao zahteva duži boravak na suncu, a koji pritom boluju od hroničnih bolesti i zbog toga piju lekove, ugroženi su!

Naime, na velikim vrućinama telo gubi tečnost, soli, šire se krvni sudovi i dolazi do pada krvnog pritiska, a lekovi u takvom organizmu mogu da ispolje smanjeno ili pojačano dejstvo i imaju neželjenje posledice po zdravlje pacijenta, upozoravaju lekari i farmaceuti.

Lek ne može da izdrži vrućinu!

Pavle Zelić, faramaceut iz Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), kaže da je veoma bitna uloga farmaceuta koji pacijentima izdaju lekove.

- Oni moraju obolele da upozore na opasnosti ili odbiju da izdaju lek ukoliko procene da će doći do ispoljavanja neželjenih dejstava. Velike vrućine jednako utiču na čoveka i lek. Zbog toga je bitno da se lekovi čuvaju na suvom, hladnom mestu, a ne da ih, na primer, vozač, putar ili građevinac stavi u džep i provede sate na ekstremnoj temperaturi. Lek to ne može da izdrži. Trebalo bi ga držati na nekom adekvatnom mestu. Ukoliko se obolelima pojave simptomi o kojima je govorio lekar, neka prekinu sve aktivnosti i potraže pomoć lekara ili farmaceuta u apoteci - navodi on.

Neke od posledica zahtevaju posetu lekaru - iznenadna vrtoglavica, jaka glavobolja, povraćanje, nagli pad pritiska.

Lekovi koji reaguju na velikim vrućinama su iz grupe psihijatrijskih, protiv alergija, visokog pritiska, za širenje krvnih sudova, regulisanje pulsa, antibiotici, za izbacivanje tečnosti. Naravno, uzimaju ih milioni građana u Srbiji.

Prim. dr Nevenka Dimitrijević, lekar opšte medicine, koja je održala predavanja o tome, kaže za „Alo!” da stariji građani u proseku boluju od četiri i po bolesti, a dnevno piju do sedam vrsta lekova, a da mlađa populacija takođe uzima medikamente za, na primer, dijabetes tipa 2, visok pritisak, antibiotike.

- Lekovi i inače imaju neželjena dejstva, reaguju u telu, a vrućine samo to potenciraju. Već za četiri leka je neizvesno kako će između sebe da reaguju, dok za više ne možemo da pretpostavimo. Uzimanje terapije i boravak na vrućini, kao što je slučaj sa vozačima autobusa, putarima, građevincima i drugima, može za posledicu imati ispoljavanje neželjenih dejstava lekova, čime im se ugrožava zdravlje. Na vrućini dolazi do poremećaja odnosa soli u organizmu i reagovanja krvnih sudova, što može dovesti do pada ili rasta pritiska. Zbog toga je neophodan oprez pri primeni lekova, a naročito diuretika, koji izbacuju tečnost iz tela - objašnjava ona i dodaje da psihijatrijski lekovi mogu da spreče znojenje, pa se telo pregreva, ali i da dovedu do pada krvnog pritiska i dodatno zakomplikuju zdravstveno stanje.

Lekovi i vrućina

- psihijatrijski lekovi - sprečavanje znojenja, pad krvnog pritiska
- antihistaminici - sprečavanje znojenja, pad pritiska
- betablokatori - sprečavanje širenja krvnih sudova, rast krvnog pritiska
- vazodilatatori - širenje krvnih sudova, pad pritiska
- antibiotici - promene na koži

- Antihistaminici ili lekovi protiv alergija imaju slično dejstvo, betablokatori za normalizovanje otkucaja srca mogu da spreče širenje krvnih sudova na vrućini, kada krvni pritisak raste. Takođe, vazodilatatori ili lekovi za širenje krvnih sudova mogu da dovedu do pada pritiska, kada pacijent može da padne i u nesvest. Antibiotici mogu da dovedu do poremaćaja na koži - upozorava naša sagovornica.

- Simptomi koji zahtevaju hitnu posetu lekaru su iznenadna vrtoglavica, jak osećaj žeđi, jaka glavobolja, malaksalost - opominje prim. dr Dimitrijević.

Expand player
Pogledajte više