Ploča za duhove priziva umrle, a zabava vrlo lako može postati kobna!

Istoričar Robert Merč godinama je proučavao "vidža" (ouija) table, koje se pojavljuju u filmovima poput "Isterivača đavola". Misteriozna tabla koja govori sastavni je deo američke popularne kulture i dugo je privlačila ljude kao sredstvo povezivanja s mrtvima. Uprkos tome, malo se znalo o njenom poreklu, a Merč kaže da je njena istorija podjednako misteriozna kao i njene navodne moći.

Kao posledica masovnih žrtava američkog građanskog rata, u ljudima se javila potreba za komunikacijom s poginulima, pa su medijumi počeli da oglašavaju usluge u velikim gradovima širom zemlje, piše britanski "Gardijan".

- Svako je izgubio nekoga: oca, sina, ujaka, dedu... Na do tada neviđeni način u Sjedinjenim Državama, smrt je dotakla svakoga - kaže Merč

Mnoge porodice su morale da se pomire s činjenicom da tela njihovih najvoljenijih nisu nađena, a spiritualne naprave kao što su "vidža" table pružale su odgovor na pitanja na koja niko drugi nije umeo da odgovori.

- Te ploče su pomagale ljudima da nađu unutrašnji mir - kaže Merč.

Sam naziv "vidža" (ouija) danas se koristi kao univerzalni naziv za sve table ovog tipa. Ime potiče od medijuma Helen Piters iz Baltimora, koja je zajedno sa zetom koristila tablu za uspostavljanje veze s pokojnicima. Jedne noći 1890. pitala je tablu kako da je zove i dobila je odgovor "vidža", uz objašnjenje da ta reč znači "srećno".

U toj zgradi u Baltimoru danas se nalazi prodavnica mešovite robe, a spomen-ploča na zidu podseća na krštenje table duhova.

Pitersova je patentirala tablu, ali je posao ubrzo preuzeo američki preduzetnik Vilijam Fold, koji je zaslužan za njeno popularisanje.

"Vidža - magična igra. Čudesna, zanimljiva i mistična. Izuzetno zabavna i idealna za proslave. Odgovara na pitanja koja se odnose na prošlost, sadašnjost i budućnost", pisalo je u oglasu u katalogu "Sirs".

Kako je rasla njena popularnost, ali i zarada od nje, prvi investitori poželeli su da istaknu ulogu Helen Piters u nastanku sredstva za komuniciranje s pokojnicima. Ona, međutim, nije želela da ima posla s pločom, jer je navodno nanela ozbiljnu štetu njenoj porodici.

Kada su iz kuće nestali dragoceni komadi nasledstva, Helen je pitala tablu ko ih je uzeo. Njen unuk tvrdi da je tabla ukazala na jednog člana porodice. "Pola porodice je poverovalo, a pola je reklo da su to "gluposti", uključujući i Helen", kaže Merč. Izbila je svađa u porodici i došlo je do nepopravljivog razdora. Helen je posle toga sve do smrti govorila da "tabla laže".

I Vilijam Fold je imao porodičnih problema zbog table. Pošto je 1919. isključio brata iz biznisa, nikada više nisu razgovarali. Zbog rata i izbijanja epidemije gripa, ta godina je pogodovala prodaji. "Baltimor san" je 1927. godine pisao da je Fold zaradio milion dolara od prodaje.

Nastavio je da otvara nove fabrike, a najveća - trospratna zgrada u Baltimoru - nastala je nakon što mu je "vidža" rekla da se "spremi za veliki posao".

Početkom 1927. popeo se na krov zgrade da bi nadgledao zamenu jarbola za podizanje zastave.

- Stajao je na ivici krova, držao se za gvozdeni nosač šipke, koji se iznenada otkačio, a Fold pao - pisao je "Baltimor san".

Uspeo je da se uhvati za sims otvorenog prozora, ali se on iznenada zatvorio, tako da je pao na pločnik. Slomio je nekoliko rebara, ali nije bio životno ugrožen. Ipak nije mu bilo suđeno da preživi, naleteli su na izbočinu na putu do bolnice, usled čega mu se jedna od polomljenih kostiju zabila u srce i ubila ga.

Porodica je nastavila da vodi kompaniju sve do 1966, kada je prodata kompaniji "Parker braders". Kasnije je prešla u ruke kompanije "Hasbro", na čijem se sajtu upozorava: "Rukuj vidža tablom s poštovanjem i neće te razočarati!".