Sve prolazi, vez ostaje

Ovo bogatstvo modela predstavlja tradiciju koja se ponovo vraća u modu, ističe sagovornik „Alo!“ Miomir Aleksić, u čijoj se porodici umeće pravljenja narodne nošnje prenosi s kolena na koleno skoro čitav vek!

Porodičnu radnju je u Umčarima 1920. osnovao Miomirov deda Dušan Aleksić i u početku je radio kao obućar i opančar. Nasledio ga je Radoslav, Miomirov otac. Zato naš sagovornik i smatra da je bilo predodređeno da se bavi ovim zanatom.

Odrastajući u radionici, Miomir je maštao da ga jednog dana pozdravljaju sa: „Dobar dan, majstore!“. Posao je preuzeo 1981.

- Proizvodimo opanke i narodne nošnje kakve su se nekada pravile. Fascinantno je, da je nekada svaka kuća znala da napravi dobar jelek, koji ispravlja ženu, istakne ono najlepše, a ponešto sakrije. Nošnja inače mora biti funkcionalna i udobna. Zato se koriste prirodni materijali - naglašava Miomir Aleksić iz Kaluđerice.

Dok nas vodi do radionice, ili kako kaže, prostorije u kojoj se „stvara čarolija“, ističe da su nekada postojale nošnje za svaki dan i posebne prilike, kao i da je taj zanat procvetao između dva svetska rata, kada su se u njega uključili majstori abadžije, terzije, opančari.

Kada smo ušli u Miomirovu radionicu, posebnu pažnju privukle su nam radnice za razbojem, koje su pravile pojaseve od dva metra za opasavanje pantalona. Dok su razbojem povlačile šarene niti vunice, rekle su nam da je za ovaj posao potrebna veština, koja se stiče godinama.

Saznali smo i koliko je vremena potrebno da se napravi jelek.

- Prvo se skroji materijal, porube krajevi, a zatim se ručno vezu cvetni motivi. Nakon toga, jelek se ispegla kako bi se ispravio, stavlja se i ušiva postava. Za ceo posao potrebno je tri dana. Ali kad nešto voliš, ništa nije teško. Nama je drago kada mušterije dođu s crtežima, po kojima izrađujemo nošnje - priča Miomirova tašta Žana, koja radi u porodičnoj firmi punih 20 godina.

 Kako ističe sagovornik „Alo!“, ovaj zanat ne odumire.

- Veoma mi je drago što se tradicionalni trendovi vraćaju u modu. Naručuju nam nošnje za punoletstva, krštenja, venčanja... ljudi sve više žele da dočekaju goste na slavi u nošnji kao pravi domaćini, a tu su i kulturno-umetnička društva, kao i klijenti iz dijaspore - kaže Miomir i dodaje da stranci vole da kupuju tipične suvenire s naših prostora.