Tijana Kondić
Alo!/Vladimir Marković
Tijana Kondić

Alo!/Vladimir Marković

Tijana Kondić, Foto: Alo!/Vladimir Marković

Glumica i pisac Tijana Kondić (34), koju i danas pamtimo kao Natašu iz istoimenog filma, koji je režirao Ljubiša Samardžić, već tri godine ne živi u Beogradu. Do svoje 30. živela je na Dorćolu, sa roditeljima i psom Đurom. Svaki put kada se vrati u stari kraj i Solunsku ulicu, zastane joj knedla u grlu.

Objavila prvi roman

Tijana ovih dana u Beogradu promoviše roman „Tragovi života“ koji je izdala za Čigoju. - Pisanje je moj sopstveni eksperiment. To je roman u romanu, ispričan iz ugla dečka Orkana koji otkriva i čita dnevnik svoje majke. U knjizi sam koristila karakterne crte i likove iz sopstvenog život, ali roman nije autobiografski. Dok sam pisala knjigu kroz glavu su mi prolazile prave scene koje su se meni dešavale – kaže Tijana.

-  Kad stignem, stignu me sve emocije. Otišla sam iz Beograda dva meseca nakon što mi je tata umro, a prvi put se u njega vratila posle osam meseci. Bilo je to veoma emotivno i tužno, kao neko vraćanje u prošlost, neke nerazrešive situacije i emocije koje sam ostavila i otišla u Izrael. Sada se već radujem kada dođem i ovo je prvi put da apsolutno uživam - priča nam Tijana, koja prilikom dolaska u Beograd obavezno ode i u pozorište, pre svega ono na Terazijama, jer voli mjuzikle.

 

Tijana Kondić

Alo!/Vladimir Marković

Tijana Kondić, Foto: Alo!/Vladimir Marković

Voli da šeta beogradskim ulicama i Kalemegdanom. Primećuje da se dosta toga izgradilo, a neka mesta na koja je volela da ide su zatvorena. Katkad prošeta i pored dvorišta Pete beogradske gimnazije, u kojem joj se promenio život, jer ju je tu spazio asistent režije filma koji ju je proslavio.

- Imala sam samo 16 godina kada sam snimala „Natašu“, a Ljubiša je kroz razgovore uspeo da iz mene izvuče tu emociju za kojom je stalno tragao. Bio mi je „filmski otac“ i prvi koji mi je dao šansu da se bavim time. Bilo mi je teško kad je umro. Njegova smrt me je vratila u taj deo života u Beogradu iz kojeg sam otišla. Pamtiću ga po lucidnom smehu i rečenici: „Bravo, srećo“- priznala nam je na kraju Tijana.