Radio je u Fejsbuku, pa napustio kompaniju da nađe posao iz smova: Ovo su saveti bivšeg direktora

Pol Olinger je bio potpredsednik prodaje u kompaniji Fejsbuk pre nego što je napustio kompaniju. Odrastao je u srednjoj klasi, često se suočavao sa oskudicom, a danas želi da nauči svoju decu prioritetima i zahvalnosti.

Ovaj inspirativan esej zasnovan na razgovoru sa Polom Olingerom, autorom knjige „Razumno srećan: Vodič za skeptike da dostignu zadovoljstvo".Uređen je radi dužine i jasnoće.

Odrastao sam kao jedno od šestoro dece u Atlanti. Kada sam imao oko 11 godina, tata me je vodio da sredim karijes. Bio sam super nervozan, ali moj tata je, ispostavilo se, razmišljao o novcu. Dok smo ušli, rekao je: "Nemoj da uzimaš novokain. To je 20 dolara."

Foto: Shutterstock

Ta anegdota sažima sve o finansijama u domu mog detinjstva. Moj otac je radio za elektroprivredu, tako da je uvek imao posao, ali nikada nije bio bogat. Imao sam sve što mi je trebalo, ali oskudica je bila podtekst naše ekonomske stvarnosti.

To je veoma različito od načina na koji se moja deca, koja imaju 13 i 15 godina, odgajaju. Bio sam jedan od prvih 250 zaposlenih u Fejsbuku. Napustio sam kompaniju pre otprilike 13 godina, ali zbog dobrih plata i opcija akcija, verovatno više nikada neću morati da radim sve dok budem donosio pametne odluke.

Moj sin je pitao da li angažujemo privatnog kuvara

To znači da moja deca odrastaju u sasvim drugačijoj finansijskoj stvarnosti. Kada je moj sin imao 7 godina, došao je kući iz kuće jednog od još bogatijih prijatelja. Rekao je: "Kada ćemo unajmiti kuvara?"

Foto: Shutterstock

Reakcija u mojoj glavi je ona koju ne mogu da ponovim ovde. Hteo sam da viknem: "Kuvar? Jedini kuvar sa kojim sam odrastao je bio kuvar Bojardi!" Ali shvatio sam da moj sin zna samo ono što vidi.

Šalio sam se o tome da šaljem svoju decu u kamp za srednju klasu kod dede, gde su morali da se suočavaju sa užasima poput ventilatora umesto klima-uređaja. Razlici između mog i njihovog vaspitanja pristupam sa humorom, ali istina je da niko ne zamišlja da odgaja decu u ekonomskoj situaciji koja je toliko drugačija od načina na koji su odgajani.

Želim da moja deca nauče da daju prioritet finansijskim odlukama

Jedna knjiga koja mi je mnogo pomogla je „Suprotno od razmaženog“ Rona Libera. On govori o važnosti davanja deci dodataka, jer im to omogućava da greše sa malim novcem.

Foto: Shutterstock

 

Moja žena i ja dajemo deci skromnu mesečnu naknadu. To znači da ne moramo svaki dan da razgovaramo sa njima o novcu, a oni odmeravaju da li zaista žele nešto, na primer novu fudbalsku loptu.

Važno mi je da deca znaju da novca nema beskrajnih zaliha. Ako kupe jednu stvar, možda neće imati dovoljno novca da kupe i drugu. Iako imam značajno bogatstvo, i dalje dajem prioritet svojim finansijskim odlukama.

Na primer, mogao bih da letim privatno, ali to bi zahtevalo od mene da radim na tradicionalnom poslu da bih imao više prihoda. Ipak, važnije mi je da mogu da radim vrstu posla u kome uživam. Više cenim profesionalnu fleksibilnost od statusa privatnog letenja, pa tome dajem prioritet.

Foto:Shutterstock

 

Finansijska sigurnost mi je omogućila da jurim svoj san

Voleo sam komediju od kada sam prvi put izašao na scenu na Dartmout koledžu tokom postdiplomske škole. Moji roditelji su platili koledž, ali sam 1997. godine imao 80.000 dolara studentskih kredita za postdiplomske škole. Ta finansijska realnost je značila da sam morao da prihvatim tradicionalni posao u svetu tehnologije umesto da jurim svoj san da budem komičar.

Posle nekoliko godina rada u tehnici i otplate studentskih kredita, dao sam otkaz da bih se bavio komedijom sa punim radnim vremenom dve godine. Moj životni standard je i dalje bio dobar jer sam imao mnogo ušteđenih. Ali kada sam upoznao svoju ženu i znao da želimo decu, vratio sam se u svet tehnologije jer sam želeo više finansijske sigurnosti nego što mi život kao standup komičar može pružiti.

Foto: Shutterstock

Rad na Fejsbuku je na kraju bio značajniji nego što sam mogao da zamislim. Sećam se da sam rekao svojoj ženi: „Ovo bi jednog dana moglo biti veliko kao MySpace“. Nisam mogao ni da zamislim koliko će Fejsbuk postati veliki ili promene koje će doneti u moj život.

Sada kada provodim vreme pišući viceve ​​o svojoj finansijskoj situaciji i pričajući o novcu na svom podkastu, shvatio sam da sreća dolazi od toga da odlučiš da budeš zahvalan, a ne od broja na tvojim računima, piše Biznis Insajder.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI