Eksperti smatraju da bi kriza u razvijenim zemljama mogla početi i nešto ranije. Po mišljenju analitičara, tri unutrašnja scenarija za Rusiju predviđaju novu industrijalizaciju, socijalni preokret ili stabilizaciju. Glavni problemi u tom periodu će biti borba sa siromaštvom i povećanje radne produktivnosti.

Pogled u budućnost

Prema glavnom scenariju razvoja svetske ekonomije, eksperti CMAKP prognoziraju kraj pandemije sredinom 2021. godine, tempo rasta svetskog BDP-a na nivo od četiri procenata godišnje i povećanje cena nafte na 82-85 dolara za barel do kraja decenije.

Konzervativni scenario, koji je u izveštaju označen kao scenario „strukturne krize“, pretpostavlja da će se pandemija nastaviti do sredine 2022. godine, stope rasta BDP-a će biti na nivou 2-3 procenta godišnje i prelazak na niže cene nafte od 50 do 55 dolara za barel u prvoj polovini decenije, uz povećanje do 65 dolara do 2030. godine.

Obe varijante prognoze za narednu deceniju objedinjuju cikličnu recesiju, koja će se prema mišljenju ekonomista CMAKP dogoditi sredinom 2020-ih godina. U osnovnom scenariju ona će se dogoditi kao posledica pregrevanja tržišta zbog monetarne stimulacije, a u konzervativnom scenariju će biti logični nastavak dužničke krize, koja će nastati u zemljama južne Evrope i Turske nakon dugotrajne pandemije. Na ovaj način će 2025. godine stopa svetskog BDP-a pasti na jedan do dva procenta.

Dinamika ruske ekonomije zbog svoje orijentacije na izvoz sirovina biće stabilnija: bruto proizvod na desetogodišnjem nivou će rasti godišnje od jedan i po do dva procenta, a tokom krize će se približiti nuli, navode u CMAKP-u. Najvažniji za razvoj ekonomije će biti „čvor problema“, koji je povezan sa nivoom blagostanja stanovništva i borbom protiv siromaštva.

Pored toga, ekonomski uspeh Rusije će odrediti nivo zaposlenosti stanovništva i radne produktivnosti.

Oslanjajući se na te pretpostavke, eksperti CMAKP su napravili tri scenarija za Rusiju do 2030. godine.

Prvi scenario pod nazivom „nova industrijalizacija“ predviđa realizaciju osnovne prognoze ekonomskog rasta u svetu, zahvaljujući kojoj će se u Rusiji pojaviti aktivna stimulacija investicija, tehnološki preporod proizvodnje i rast radne produktivnosti. To će dovesti do povećanja plata i potrošnje. Ekonomisti navode da će vodeću ulogu u takvom scenariju odigrati privatni biznis, dok će država formirati „okvir oko koga će se koncentrisati celokupan organizam nove ruske ekonomije koja će početi intenzivno da se razvija“.

Drugi scenario „socijalni preokret“ predviđa osiguranje ekonomskog rasta u Rusiji uz pomoć povećanja plata u javnom sektoru, kao i minimalnih zarada i penzija. Ovakvi potezi će imati povoljne posledice kako za stanovništvo, tako i za potrošnju, uticaće i na prihode kompanija. To će usporiti modernizaciju proizvodnog aparata i uticati na trgovinski balans kroz ubrzano povećanje uvoza.  

I na kraju treći scenario je „stabilizacija“ koja će postati reakcija na strukturnu krizu u svetskoj ekonomiji i karakterisaće je nedostatak eksplicitnih akcija za podsticanje rasta i supstituciju uvoza. Poslednje će faktički biti jedini logični prioritet Rusije.

Autori prognoza smatraju da na realizaciju spomenutih scenarija može uticati moguć gubitak socijalne stabilnosti u zemlji zbog smene generacija, naglog rasta nezaposlenosti i rizika od vojnih konflikata.

Ranije je Ministarstvo ekonomije objavilo novu prognozu socijalno-ekonomskog razvoja, u skladu sa kojom će u srednjoročnoj perspektivi nastupiti usporeniji tempo rasta svetske ekonomije od dva i po do tri procenta pod uticajem nagomilanog strukturnog disbalansa. BDP Rusije u 2021. godini će se uvećati za 2,9 procenata, u 2022. godini za 3,2 procenta, a u 2023. godini i 2024. godini za tri procenta.

Sigurna kriza

Centralne banke vode fleksibilnu novčano-kreditnu politiku, držeći kamatne stope ispod ravnoteže, naveo je šef aktiva „BKS Svet investicija“ Andrej Rusecki. Posle krize 2020. godine javni i korporativni dug je porastao do nivoa, koji je bio samo u trenutku okončanja Drugog svetskog rata. Pitanje pooštravanja monetarne politike je pitanje vremena, smatra ekspert.

„Od 1990. godine sve krize su nastale nakon što su Federalne rezerve povećale kamatne stope. U skladu sa prognozama, Sjedinjene Američke Države i Evropska centralna banka će tome pristupiti posle 2022. godine, odnosno Rusija ima tri-četiri godine do moguće dužničke krize“, prognozira Andrej Rusecki.

Nema sumnje da će recesija uskoro pogoditi ekonomije razvijenih zemalja koje izdvajaju ogroman novac u borbu protiv pandemije, uveren je direktor Centra istraživanja ekonomske politike Moskovskog državnog univerziteta Oleg Buklemišev.

„Ništa nije besplatno: takvo „lečenje“ u početku može biti slatko, ali kasnije može izazvati negativne posledice. Mnoge od njih se i sada mogu videti: to se odnosi na pregrevanje na tržištima robe, na početak inflacije i u razvijenim zemljama. Moguće je da će kriza početi i ranije, nego što predviđa CMAKP“, izjavio je on.

EPA/KOTE RODRIGO

Ovakav tok krize će se odraziti na Rusiju, koja je kao i ranije osetljiva na dinamiku cena nafte, konstatovao je Oleg Buklemišev. Istina, uticaće prvenstveno, ne na budžet, već na proizvodnju i socijalne potrebe.

Novu krizu će isprovocirati izlazak Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Kine iz režima „jeftinog novca“, koji će otkriti najproblematičnije grane industrije i izazvati zatvaranje kompanija koje ne uspevaju da se prilagode promenama, smatra analitičar „Fridom finansa“ Valerij Emeljanov.

U najboljem slučaju će stradati biznis, sektori i države sa niskim nivoom automatizacije i digitalizacije, pre svega agrarne i industrijske. U isto vreme, u Rusiji je najrealniji inercijski razvojni scenario sa održavanjem stabilnosti na štetu rasta, smatra ekspert.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI