PODMUKLO! Prodavci napumpali cene u nameri da opelješe ljude na novom projektu, ali su zaboravili da država ima vaspitno popravne mere!

Rok dat lokalnim samoupravama za podnošenje prijava na javni poziv Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu sredstava za finansiranje energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova istekao je u petak u 15 sati.

Duplo više cene građevinskih materijala

Lokalne samouprave su se prijavljivale za sredstva kojima će, prema novom Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, pomoći građanima da zamene stolariju i poprave izolaciju, u cilju smanjenja utroška energije na nivou cele Srbije. Najviši iznos koji lokalna samouprava može da dobije za tu potrebu je 10 miliona evra. Očekuje se da će 300.000 domaćinstava do Nove godine početi da menja dotrajale prozore i vrata i ugrađuje izolaciju.

Uoči početka sprovođenja tog državnog projekta, kako Sputnjik saznaje iz Građevinske komore Srbije, cene građevinskih materijala su značajno porasle. Neke čak i - duplo.

Foto: Shutterstock

„Betonsko gvožđe je skočilo od 40 do 60 odsto. Građa 200 odsto. Cene izolacionih materijala, poput mineralne vune i stiropora, skočile su od 80 do 100 odsto. Nisam siguran koliko su skočili stolarija i boje i lakovi. Oni su sigurno za nekih 30, 40 odsto. Cena gipsa je porasla dosta. Najmanje su skočili cigla i crep, za pet odsto“, predočava potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Država će "smirivati" proizvođače

Rodić pojašnjava da cene nisu porasle samo u Srbiji, već i u svetu i dodaje da ne čudi to što će cene plastične stolarije biti još više, jer je skočila i cena nafte, od čijih derivata se ona pravi. Ipak, on tvrdi da će država da „smiruje“ cene:

„Reći će proizvođačima koji počnu da ’divljaju‘ s cenama da njihova stolarija uopšte neće biti u delu koji će država da stimuliše. Neće da im zabrani da prodaju, ali, jednostavno, takve firme neće podleći ovom državnom programu, nego će Nemci da dođu, pa kad im prepolove cene, onda će da se čude. Pošto smo mi uvozno zavisni, za našu privredu može da se napravi vrlo neprijatna situacija, da se pusti da uđe stolarija iz inostranstva, koja zna da bude daleko jeftinija nego domaća. Onda će domaći da kukaju, ali tada nema spasa“.

Rodić ne vidi problem u povišavanju cena, već u preterivanju u tome. On ističe da država treba da pozove proizvođače da urade analizu cena, kako bi se videlo koji parametri utiču na njih i povisile prema stepenu inflacije.

Kreditne linije za građane Srbije

Kako kaže, cena ugrađivanja plastične stolarije u dvosoban strenutno je oko 1.200 evra, od kojih bi država podmirila 600, a ostatak građani, kojima će za to najverovatnije biti odobrene kreditne linije, što smatra veoma prihvatljivim. On ocenjuje da je početak radova u 300.000 domaćinstava do kraja godine izvodljiva namera.

„Mnogo je dobro što je država ovo pokrenula. Dobro je za sve, i za ljude i za državu i za proizvodnju. Mi smo to podržali, sad ne sme da se pusti da se ’divlja‘, da to ne padne u vodu“, napominje Rodić.

Podsetimo, jedinice lokalne samouprave koje odabere Ministarstvo će putem javnog poziva birati građane koji se budu prijavili za realizaciju projekta. Javni poziv trebalo bi da bude raspisan početkom jula. Troškove izrade dokumentacije za prijavu snosiće vlasnici objekata.

Opštine i gradovi raspisaće još jedan javni poziv namenjen firmama. Lokalne samouprave će potom izabrati preduzeća koja će da menjaju stolariju i ugrađuju izolaciju. Uprava za energetsku efikasnost, koja bi trebalo da počne da radi u junu, finansiraće zajedno s lokalnim samoupravama polovinu troškova građana za energetsku sanaciju stambenih objekata.

Inače, donet je i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji će, između ostalog, omogućiti da mnogo veći broj ljudi postavi solarne panele na krovove svojih kuća ili zgrada.

Država će, po rečima ministarke energetike Zorane Mihajlović, trošiti najmanje 150 miliona evra godišnje na povećanje energetske efikasnosti, jer se zbog loše izolacije u Srbiji troši četiri do pet puta više električne i toplotne energije nego u EU, a 40 odsto energije se „baci kroz prozor“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI