POLJOPRIVREDNICI BI MOGLI DA PROFITIRAJU Ministar otrkio koliko novca će Srbija dobiti za pristupanje Evropskoj uniji
EPA/ STEPHANIE LECOCQ

On je, učestvujući na sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, napomenuo da se polovina propisa koji moraju da budu usvojeni u procesu pristupanju u poglavljima 11, 12 i 13 odnosi na poljoprivredu.

"U procesu pristupanja EU poljoprivreda je sektor koji je najugroženiji i najosteljiviji, mislim na proizvođače, ali su koristi neverovatne. Procene kažu da bismo dobili tri do četiri sadašnja budžeta u procesu pristupanja", rekao je Nedimović.

Dodao je da su oba merila iz poglavlja 11 ispunjena o čemu je zvanično obaveštene Evropska komisija i sada se očkuje njen odgovor.

"Mislim da je u okviru toga najvažnija stvar IPARD program. Ne mogu da se pohvalim da nam je relaizacija maestralna ali ćemo ovih dana raspisati poziv za skoro 60 miliona kroz meru 1, a akreditovali smo još mere ruralni turizam i tehničku pomoć", rekao je Nedimović.

POLJOPRIVREDNICI BI MOGLI DA PROFITIRAJU Ministar otrkio koliko novca će Srbija dobiti za pristupanje Evropskoj uniji

Alo

 

Napomenuo je da je problem to što Ministarstvo zbog pandemije nema dovoljno ljudi koji bi se bavili terenskim kontrolama uslova za realizaciju IPARD-a.

Poglavlje 12 najveća prepreka

Nedimović je istakao da je poglavlje 12 koje se odnosi na bezbednost hrane najteže za realizaciju.

"Mi ćemo dati sve od sebe da nakon usvajanja Zakona o regulisanju trežišta poljoprivrednih proizvoda otkočimo proces u delu koji se odnosi na klasičnu svinjsku kugu što smo sve uradili na ukidanju vakcinacije i podneli zahtev Di džej Santeu u decembru 2019. da nam to valorizuje, oni su anasm se najavili u januaru 20920. da cjhe doći u kontrolu i čekamo dve godine na to", napomenuo je Nedimović.

Afrička kuga svinja nam toliko preti da može sve da sruši za pet minuta, rekao je Nedimović, napomenjući da je potrebna pomoć EU kako bi se to sprečilo, jer ta bolest u Srbiju dolazi izi Rumunije i Bugarske.

"Sve što naj je Vlada u 2021. stavila u zadatak ćemo se potruditi da ispunimo", rekao je Nedimović.

Govoreći o startap projektima za mlade u oblasti poljoprivede, Nedimović je kazao da je država za te svrhe najpre angažovala sredstva iz republičkog budžeta kako bi, kaže, najpre mlade na lokalnom nivou obučili za kasnije korišćenje IPARD programa.

Podrška od 75 odsto

Ističe da je negde oko 4.700 mladih dobilo sredstva za startap projekte.

"Mi nemamo tolike kapacitete kao Slovenija koja za startap daje 40.000 evra, mi smo išli sa podrškom koja je podrzumevala podršku od 75 odsto bespovratnih sredstava, dok oni preostalih 25 odsto treba da realizuju sami u narednih godinu dana", rekao je Nedimović.

Navodi da je u toku sprovođenje kontrole za sredstava koja su data 2017. godine.

Na pitanje premijerke Ane Brnabić, koja je učestvovala u dijalogu Nacionalnog konventa, šta je urađeno po pitanju paljenja strnjike, koja je ranijih godina identifikovana kao jedan od razloga aeorozagađenja, Nedimović je naveo da je taj problem dosta manji korišćenjem IT tehnologija u oblasti poljoprivrede.

Ministar je kazao da je 2017. godine na njivama u Srbiji bilo veliko paljenje strnjike, a naročito u južnom Banatu i Sremu.

Istakao je da je onda Ministarstvo u saradnji sa Biosens Institutom sprovelo projekat koji je podrazumevao snimanje i identifikovanje njiva koje pale strnjiku, a samo upozorenje, kaže Nedimović, smanjilo je taj problem.

"Nismo hteli da kažnjavamo, prvo smo hteli da snimamo i detektujemo požar na svakoj tački. Nakon prve sezone projekta obavesili smo poljoprivrednike da znamo da su palili strnjiku", rekao je Nedimović i dodao da se taj projekat i dalje sprovodi, a da se o restrektivnijim merama razmišlja.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović istakla je da novac iz IPARD-a nije dovoljano iskorišćen i dodala da taj problem mora da se prevaziđe motivisanjem građana da ulažu u ruralni turizam i poljoprivredu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading