"CRVENO ZLATO" DOSTIGLO REKORDNE CENE Kilogram malina košta i do 450 dinara, proizvođači imaju jak razlog

Berba maline u Srbiji uveliko je u toku, otkupne cene srpskog strateškog voća su najviše u poslednjih 20 godina, ali proizvođači nemaju puno razloga za zadovoljstvo – prinos je daleko manji od očekivanog, a prethodno su ga grad i aktuelni vreli dani smanjili za bar 40 odsto.

Otkupljivači u Srbiji nigde kilogram “crvenog zlata” ne plaćaju ispod 350 dinara, a pojedine organske sorte u nekim područijima probile su magičnu cifru od 400 dinara za kilogram, što je rekord u poslednje dve decenije. S druge strane, grad u zapadnoj Srbiji, naročito na područijima Ivanjice, Lučana i Arilja, s kojih stižu najveće količine maline, već je smanjio prinose za 40 odsto, a s obzirom na vrele dane u jeku berbe, preti i sušenje plodova i dodatni gubitak.

Zbog toga, procena stručnjaka za voćarstvo je da će ovogodišnji rod maline u Srbiji biti daleko ispod prosečnih 82.000 tona.

Kilogram maline i dalje se najviše plaća u Mačvi i valjevskom kraju, a rekorder u isplati trenutno je jedna hladnjača iz Krupnja sa više od 450 dinara. Više od 400 dinara po kilogramu dobijaju i malinari u Podgorini.

- Kilogram maline proizvedene na konvencionalan način na otkupnim mestima u Podgorini je 400 dinara, po organskim principima 440, dok za sortu “fertodi” plaćaju 410 dinara. Proizvođači koji rod predaju direktno u hladnjaču, na ovu cenu dobijaju dodadtnih 20 dinara po kilogramu. S obzirom da je poskupeo repromaterijal mislim da je otkupna cena realna. Neki kažu da se preteralo, ali po meni ova cena je realna koliko se, s druge strane, ulaže u proizvodnju. Mislim da je sorta “fertodi” budućnost malinarstva, jer je ove sezone najbolje rodio i sa 20 ari očekujem da ću ubrati do pet tona. Gajim i “vilamet” i u oba zasada sam primenio iste agrotehničke mere, ali rod ne može da se poredi – priča Milan Antonić, malinar iz osečanskog sela Dragodol.

Da euforije kod proizvođača nema, iako je otkupna cena “crvenog zlata” daleko viša nego prethodnih godina, potvrđuje i predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović. Razlog je zbog poskupljenja repromaterijala i hemije, ali i loše stanje malinjaka.

- Činjenica je da je stanje zasada maline najlošije u poslednjim decenijama. Loš sadni materijal, niski prinosi, skupe agrotehničke mere, kao i visoki troškovi za armiju berača, praktično će anulirati ovu nominalnu visoku otkupnu cenu i većini proizvođača neće doneti značajan profit. Na dobru zaradu mogu računati retki poljoprivrednici koji su svoje zasade uspeli da održe na visokom nivou – upozorava Radović.

On dodaje da u svakom slučaju, pošto se sa zahuktavanjem berbe u brdsko-planinskim krajevima očekuje i zaravnjenje otkupnih cena, “malina ne bi smela da se plaća ispod 320 dinara za kilogram”.

Lanjski rod maline iz Srbije, zbog podbačaja godine u Poljskoj i Čileu, imao je rekordnu izvoznu cenu od 3,7 evra za kilogram. Po svemu sudeći, ovogodišnji će takođe inostrani kupci dobro plaćati, ali zabrinjava činjenica da će količine ovog strateškog voća biti znatno manje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI