PAPRENO Ko hoće da osnuje firmu sa ovim imenom, neka spremi 4.600 evra
Ukoliko želite da osnujete firmu, pored toga kojim poslom ćete se baviti, veoma je važno da odaberete i upečatljiv i jasan naziv koji će svima poslati konkretnu poruku.
Međutim, to nije nimalo laka stvar, a oni koji žele da u svom nazivu imaju reč Srbija, pored toga što će morati da zatraže dozvolu Vlade Srbije, moraće i debelo da plate.
Uskoro će inače basnoslovna taksa koja se odnosi na rešenje za koje je data prethodna saglasnost za unošenje naziva Srbija u poslovno ime privrednog subjekta, umesto 529.300 dinara, koštati čak 14.820 dinara ili oko 120 evra više, odnosno 544.120 dinara ili oko 4.630 evra.
To je izgleda i glavni razlog što sve manji broj firmi u svom nazivu sadrži tu reč jer su samo tri kompanije prošle godine zatražile u Privrednom registru da u svoj naziv uvrste reč „Srbija“, dok u ovoj godini to nije učinio nijedan preduzetnik ni osnivač privrednog društva.
Zanimljivo je to da je pre nego što je uveden ovaj namet, a to je bilo pre oko 10 godina, godišnje u proseku i više od 200 firmi u svoj naziv stavljalo reč „Srbija“.
U Agenciji za privredne registre (APR) objašnjavaju da poslovno ime i prevodi poslovnog imena mogu da sadrže odrednicu „Srbija“, reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, kao i izvedenice ovih reči, uključujući i sve oblike koji asociraju na te reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije - SRB - uz prethodnu saglasnost nadležnog organa.
Srbija u nazivu radi boljeg pozicioniranja
Privredna društva kao najčešći motiv za unošenje reči „Srbija“ u svoj naziv navode nameru da se na taj način jasno pozicioniraju na tržištu i budu lako prepoznatljivi od potrošača, klijenata i poslovnih partnera.
Slična situacija sa stavljanjem naziva grada u naziv firme je i na lokalu, gde je potrebna saglasnost lokalne samouprave.
Poslodavci smatraju da nije opravdano da se ovakva usluga naplaćuje i da su nadležni sa ovim nametom preterali jer ovaj parafiskalni namet negativno utiče na razvoj i konkurentnost nacionalne privrede.
Oni naglašavaju da bi ukidanje ovog nameta dalo doprinos promociji naše države i privrede, jer bi se dosta firmi u osnivanju sigurno odlučilo da u svoj naziv stave reč „Srbija“ i tako dobiju na geografskoj prepoznatljivosti.
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) smatraju suprotno i naglašavaju da se upotreba reči „Srbija“ u nazivu firme tretira kao javno dobro i da je to dovoljan razlog za plaćanje.
Velika preduzeća najčešće u svom nazivu imaju reč Srbija
Iz registra APR vidi se da je među onima koji u imenu kompanije imaju naziv naše države najviše onih čiji su osnivači strane kompanije ili banke koje posluju svuda u svetu. Tu su i velika javna preduzeća, kao što su „Srbijavode“, „Srbijašume“, „Pošta Srbije“, „Elektroprivreda Srbije“, „Telekom Srbija“...
- Ovako visoka taksa je i način da se ime države zaštiti i da ga ne koriste baš svi, ali i da se izbegne bilo kakva neprimerena upotreba. Iako je teško proceniti pravu vrednost, da ona ne bude ni mala ni prevelika, na državi je da odluči kada će dozvoliti upotrebu i po kojoj ceni - kazali su za Alo! u NALED-u.
Vlasnik jedne privatne kompanije iz Beograda Dušan. K. kazao je za naš list da male firme teško mogu sebi da dozvole luksuz da u svoj naziv stave ime zemlje u kojoj posluju, jer taksa koja se za to plaća nije primerena.
- Postalo je pomodarstvo da mnogi u svom nazivu firme upotrebljavaju strane izraze. Ispada da ih je sama država naterala na to - kazao je on za list Alo!
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
BIZ
Komentari (0)