Veštačka inteligencija sve više preuzima uloge koje su nekada bile rezervisane isključivo za ljude, a saobraćajna kontrola je jedan od najnovijih primera. U Grčkoj su vlasti započele pilot-projekat sa AI kamerama koje automatski beleže prekršaje, a prvi rezultati pokazali su koliko su vozači zapravo skloni kršenju propisa.

Tokom probnog perioda, na osam lokacija u Atini zabeleženo je gotovo 2.500 ozbiljnih prekršaja za samo četiri dana. Time je još jednom potvrđeno da se saobraćajna pravila često shvataju olako.

AI kamere ne registruju samo prekoračenje brzine i prolazak kroz crveno svetlo.

Sistem je osposobljen da prepozna i nekorišćenje sigurnosnog pojasa, upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje, kao i nepropisno korišćenje zaustavne ili trake za hitne službe.

Kada kamera uoči prekršaj, automatski snima video i fotografiju sa tačnim vremenom događaja. Sav materijal je kriptovan kako bi se obezbedila verodostojnost dokaza.

Kazne se ne uručuju na licu mesta. Vozači obaveštenje dobijaju digitalno – putem SMS-a, elektronske pošte ili državnog portala – gde mogu odmah da plate kaznu.

Postoji i mogućnost žalbe, ali video-dokazi uglavnom ne ostavljaju mnogo prostora za osporavanje.

Jedna kamera, hiljadu prekršaja

Prema podacima grčkih vlasti, samo jedna AI kamera postavljena na aveniji Singru, glavnoj saobraćajnici koja povezuje Atinu i luku Pirej, zabeležila je više od 1.000 prekršaja za četiri dana.

Ta lokacija sama je činila gotovo polovinu svih zabeleženih prekršaja tokom pilot-projekta.

Na drugim tačkama situacija nije bila mnogo bolja. Na raskrsnici avenija Mesogion i Halandriu u Agija Paraskevi 480 vozača prošlo je kroz crveno svetlo, dok je na raskrsnici avenije Vuliagmenis i ulice Tinou u Kalitei zabeleženo još 285 sličnih prekršaja.

Kazne za nekorišćenje pojasa ili korišćenje telefona tokom vožnje iznose 350 evra, dok prekoračenje brzine može koštati između 150 i 750 evra, u zavisnosti od težine prekršaja.

Procene govore da bi jedna AI kamera mogla da generiše i do 750.000 evra kazni za samo tri dana. Da li je to pokazatelj efikasne prevencije ili problema u ponašanju vozača, ostaje otvoreno pitanje.

Od pilot-projekta do masovne primene

Trenutno je aktivno samo osam AI kamera, pod nadzorom Ministarstva digitalne uprave, ali planovi su znatno ambiciozniji.

Predviđeno je postavljanje čak 2.000 fiksnih kamera širom zemlje, kao i 500 mobilnih jedinica koje će biti montirane na gradske autobuse radi kontrole neovlašćenog korišćenja žutih traka.

Vlasti očekuju da će ovaj sistem smanjiti broj saobraćajnih nezgoda i stradalih, rasteretiti policiju i obezbediti stabilne prihode za javne službe.

Ministar digitalne uprave Dimitris Papastergiu izjavio je da cilj nije kažnjavanje, već zaštita građana: "Ovo je politička odluka sa jasnim društvenim ciljem – smanjenje saobraćajnih nesreća i spasavanje ljudskih života. Pravila važe za sve i sprovode se na moderan i pravičan način."

Grčka nije usamljena u ovom pristupu. AI saobraćajne kamere već se koriste u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Australiji, Indiji, Kini, Japanu, kao i u SAD i na Bliskom istoku.

Čini se da će putevi budućnosti biti pod stalnim digitalnim nadzorom.