VAŽNO Da li poslodavac sam određuje platu radniku koji je na bolovanju zbog korone?

 

Dosadašnja praksa, pokazuje, naime, veliku razliku u javnom i privtanom sektoru, ali i među privatnicima, kada je u pitanju njihovo "poimanje" bolovanja tokom korone. Posmatrajući javni sektor gotovo svi - firme, institucije, lokalne samouprave, fondovi i agencije - zaposlenima su bolovanje pokrivali u celosti, što znači da su im za 15 ili više dana odsustva srazmerno isplaćivali celu zaradu.

Njima je, praktično, bolovanje bilo plaćeno 100 odsto.

S druge strane, u privatnom sektoru, praksa se tokom svih prethodnih meseci, ali i u momentima kada su korona brojke bile u "piku", razlikovala i od javnog sektora, ali i od firme do firme. Tako smo imali situaciju da je veliki broj poslodavaca smanjivao platu tokom bolovanja zbog korone za 35 odsto.

Shuterstoock

Istovremeno je bilo i onih koji zaradu nisu smanjivali i koji su to pravilo primenjivali na sve zaposlene. Interesantno je da je bilo i poslodavaca koji su o tome odlučivali posebno za svakog radnika.

Bolovanje je, inače, regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a kada je u pitanju korona i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Što se tiče korone postoji i preporuka Vlade da se zaposlenima koji su na bolovanju zbog korone isplaćuje cela plata. Ova preporuka je doneta u aprilu prošle godine i nije vremenski ograničena.

Tanjug

Tada je Vlada preporučila poslodavcima da promene svoja akta, a kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog kovida, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana cela zarada.

"Zaključak Vlade kojim je regulisana ova preporuka je formalno i dalje na snazi, ali to je samo preporuka i ne predstavlja i obavezu za poslodavca. Poslodavci koji žele da zaposlenima nadoknađuju 100 odsto naknadu zarade za bolovanje u slučaju kovida, potrebno je da to propišu opštim aktom kod poslodavca - pravilnikom o radu, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu - objasnila je advokat Ksenija Ivetić Marlović, stručnjak za radno pravo.

Rina

U protivnom, kako je dodala za bolovanje uzrokovano kovidom plaća se najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade.

Prema rečima Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije, isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije nigde zvanično obavezujuća, ali je poslodavcu data ta mogućnost.

"To je manje - više ostavljeno poslodavcu, ali on ima datu tu mogućnost. Zavisi to i od odnosa poslodavca i zaposlenog i kulture ponašanja u konkretnoj firmi", kaže Atanacković.

Inače, odsustvo sa rada se dokazuje izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad ali može i rešenjem sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova...

Za klasično bolovanje 65 odsto zarade

Zakonom o radu je plata za vreme bolovanja za prvih 30 dana odsustva u iznosu od najmanje 65 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci. Istovoremno postoji mogućnost da se plata bude i veća, ali to se reguliše kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu u samoj kompaniji.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI