Nikad brži rast cena nafte: Šta to znači za Srbiju?

 

Barel je na londonskom tržištu prošle sedmice porastao 3,9 posto, odnosno na 82,39 dolara, a u jednom trenutku cena je dostigla 83,47 dolara, što je najviši nivo za tri godine. Na američkom tržištu barel sirove nafte je poskupeo je za 4,6 posto – na 79,35 dolara, najviše od oktobra 2014. godine.

Prema Mićovićevim rečima, ovako nagla promena cene sirove nafte rezultat je velike neravnoteže između potražnje i ponude. Zemlje OPEK-a su, kako navodi, prošle nedelje donele odluku da zadrže svoj planirani tempo postepenog vraćanja proizvodnje nafte na tržište, dok su istovremeno trgovci naftom počeli da kupuju ovaj energent u velikim količinama, očekujući rast globalne ekonomije.

Vrtoglavi rast cena nafte

„Međutim, već sada smo došli u situaciju da pri ovim cenama energenata, dakle ne samo nafte, taj rast ekonomije sigurno neće moći da se odvija u tom očekivanom obimu. Ipak, verujem da će situacija uskoro i da se smiri jer ovo prosto nije održivo. Zalihe su, naime, za ovih nekoliko prethodnih dana značajno povećane, to nije otišlo na tržište, a količine koje su ugovorene za isporuke u novembru i decembru neće imati kome da se plasiraju. U svakom slučaju, videćemo kakva će situacija sa cenom nafte biti narednih dana, jer nije realno očekivati da će još neko biti spreman da plati višu cenu za naftu koja će se smestiti u skladište, sa neizvesnim ishodom po pitanju toga po kojoj će ceni moći da je proda“, objašnjava Mićović.

Kako kaže, prethodnih godina smo, dakle ne samo u vreme kovida već i nešto pre pandemije, već beležili ogromne fluktuacije cena sirove nafte, ali to je najčešće bio rezultat tržišnog „rata“ između različitih kompanija, država, regiona, načina eksploatacije.

„Setimo se perioda kada su američki naftni škriljci počeli da upravljaju cenom nafte, naravno u saradnji sa američkom državom koja je tada izvršila uticaj na Saudijsku Arabiju. Dakle, dešavalo se to i ranije, ali sada je zanimljiva sama brzina promene cena, odnosno ono što se dešava u poslednjih 50 dana, da cena skoči za 28 procenata. To se vrlo retko dešava i u zadnjih nekoliko godina zaista se nije dešavalo. Dakle, velike promene cena sirove nafte poslednjih godina se jesu dešavale, ali ne ovakva promena u ovako kratkom vremenskom periodu“, ističe Mićović.

Šta to znači za Srbiju

U osvrtu na to šta ovaj rast cena nafte znači za Srbiju i možemo li očekivati povećanje cena goriva na pumpama, naš sagovornik kaže da se pri ovako drastičnim promenama cena ne može očekivati da cena goriva na pumpama ostane ista.

„U tom smislu Srbija deli sudbinu svih zemalja u Evropi, a statistika našeg tržišta je poslednjih godina pokazala da ono reaguje u oba smera, odnosno i kada cena raste i kada se povećava. I sam sam potrošač pa znam da potrošačima nikada ni jedno smanjenje cena nije dovoljno veliko, a svako, i najmanje povećanje cena je preveliko. I to je prosto u ljudskoj prirodi i tome se ne može zameriti“, navodi Mićović.

Upitan, ima li naša država instrumente da interveniše ukoliko cene odu previsoko poput, na primer, Hrvatske koja razmišlja o smanjenju akciza, generalni sekretar UNSK kaže da akcize jesu značajan deo cene, ali da one ne predstavljaju ukupna državna zahvatanja u Srbiji.

„Postoje i neke druge naknade i dodatna opterećenja koja ili direktno idu u državni budžet ili su propisana od strane države. Naravno da budžetsko državno zahvatanje, koje je sada na nivou od oko 53 procenta, predstavlja značajan deo cene. Dakle, veći deo cene odlazi u državni budžet nego što odlazi u ruke svih u naftnom sektoru, od benzinske stanice do naftnih polja. Imamo prostora za racionalizaciju tržišta, ja sam ubeđen u to i Udruženje naftnih kompanija Srbije se za to zalaže godinama unazad, a sada smo pokrenuli i konkretnu inicijativu ministarstvima finansija i energetike da sednemo i zaista sagledamo da li ima nekih neracionalnih zahvatanja koja mogu da relaksiraju uslove poslovanja, pa samim tim i da omoguće naftnim kompanijama da ponude nešto nižu cenu“, napominje Mićović.

Kako dodaje, sve države pune budžet akcizama - na derivate nafte, alkohol, duvan i druge akcizne proizvode i to nije ništa neobično, ali kod nas prostora za racionalizaciju ima.

„Ne samo što bismo građanima na taj način omogućili da kupuju jeftinije gorivo, nego bismo omogućili i ekonomiji. Naša privreda je preopterećena, a najveći problem zapravo su velike dažbine na dizel gorivo. Tu smo, što se kaže, jaki i lideri u regionu. Naša ekonomija na leđima vuče teret visokih troškova energije i ja verujem da bi se državnom budžetu itekako vratilo po raznim drugim osnovama kada bi država malo relaksirala taj trošak ekonomiji, da bi ekonomija, kroz povećan nivo proizvodnje ili usluga, vratila u budžet i više nego što bi bilo to smanjenje akciza“, zaključuje Tomislav Mićović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI