GRAĐANI IMAJU PRAVO NA JEDNU BESPLATNU POMOĆ OD DRŽAVE Ne koriste je iz neznanja

 

Ova vrsta pomoći, koja je predviđena Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći koji se primenjuje od oktobra 2019. godine, besplatna je za građane, ali ne i za advokate koje plaća država iz budžetskih sredstava u iznosu od oko 30 odsto advokatske tarife.

Ko može da bude korisnik ove pomoći, u kojim postupcima, pod kojim uslovima i po kojoj proceduri može da mu se učini dostupnom, za Tanjug TV su u emisiji "Zakon 1 na 1" govorile državna sekretarka u Ministarstvu pravde Livija Pavičević i advokat Biljana Bjeletić.

Ukazale su da osim postupaka koji su izuzeti zakonom, besplatna pravna pomoć se može pružiti u svim postupcima, počev od porodičnih, krivičnih, prekršajnih, parničnih postupaka, zbog nasilja u porodici, ali i u sporovima u vezi sa troškovima obrade kredita.

Kada je reč o krivičnim postupcima okrivljeni-građanin može besplatnu pravnu pomoć da traži u slučaju kada nije propisana obavezna odbrana uz advokata, ali on smatra da mu je neophodna.

U slučajevima kada je odbrana obavezna, a okrivljeni nema advokata, nadležni organ (policija, tužilaštvo, sud) može da mu postavi advokata po službenoj dužnosti.

Foto: Freepik

 

U prekršajnim postupcima okrivljeni takođe može da traži besplatnu pravnu pomoć advokata i to kada je za konkretni prekršaj zaprećena kazna zatvora.

Zakon taksativno navodi ko sve može da bude korisnik besplatne pravne pomoći, a to su pre svega korisnici socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, invalidi, izbeglice, tražioci azila, žrtve nasilja u porodici i drugi.

Zakon je propisao da ova pomoć može da se traži u svim postupcima osim u privrednim sporovima, postupku registracije pravnih lica, postupku naknade štete za povredu časti i ugleda, postupku pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora, postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka, ili tražilac nema izgleda na uspeh ili se njegova očekivanja zasnivaju na činjenicama i dokazima suprotnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, kao i kada postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Prema proceduri, građani kojima je pomoć neophodna najpre treba da se obrate svojoj opštini i podnesu dokumentaciju koja potvrđuje da ispunjavaju uslove da budu korisnici besplatne pravne pomoći.

O zahtevima za advokata odlučuje Ministarstvo pravde, a ukoliko ih odobri, građaninu se postavlja advokat koji će mu pružiti besplatnu pravnu pomoć.

Foto: Pixbay

 

Prema podacima Advokatske komore Srbije, od početka primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u okrobru 2019. godine do sada, u više od 1.500 slučajeva advokati su pružilu besplatnu pravnu pomoć.

Pomoć je najviše tražena u porodičnim sporovima, kažu za Tanjug u AKS.

Ta komora je prošle godine u saradnji sa Ministarstvom pravde oformila Kol centar AKS za besplatnu pravnu pomoć, pre kojeg se redom sa liste pozivaju advokati.

Trenutno se na listi Kol centra nalazi 4.105 advokata - pružalaca besplatne pravne pomoći, što je oko 40 odsto svih advokata u Srbiji.

U AKS navode da građani nisu dovoljno informisani o svojim pravima, naročito u odnosu na vrstu postupaka u kojima mogu tražiti da im se odobri pravo na besplatnu pravnu pomoć, te da bi na tome trebalo više raditi.

Predstavnici AKS aktivno učestvuju u kontroli primene Zakona i podzakonskih akata, kao i u pregovorima sa Ministrastvom pravde oko izmene pojedinih.

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI