Ministar Mali: E-fiskalizacija važan alat u borbi protiv sive ekonomije

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da su rezultati koji se postižu od kada je uveden novi sistem e-fiskalizacije odlični, i napomenuo da sada imamo važan alat u borbi protiv sive ekonomije, jer je obezbeđena neuporedivo bolja kontrola i pregled.

„Više puta sam napominjao da moramo da se ponašamo drugačije, da razumemo da svako mora da uzme fiskalni račun. Pogledajte situaciju u svetu, nikada veća kriza nije bila, a naša država je i dalje stabilna, pomažemo, a i dalje imamo novca. Napominjem da ne zaustavljamo nijednu investiciju, grade se auto-putevi, sve što treba. Moramo imati fer i transparentan sistem e-fiskalizacije. Deo svakog računa ide u budžet, a iz te mase finansiramo pomoć i građanima i privredi“, objasnio je Mali gostujući na Pinku.

On je objasnio da ne postoji potreba da se gostu koji zahteva plaćanje računa u ugostiteljskom objektu postavi pitanje da li će plaćanje da izvrši u kešu ili karticom, zato što se, u skladu sa propisima o fiskalizaciji, na fiskalnom računu kao podatak o načinu plaćanja unosi „gotovina“.

„Ranije je to pitanje bilo drugačije regulisano, a to su mnogi koristili za izbegavanje plaćanja poreza. Uz e-fakture, ogromnu reformu koju smo pokrenuli od 1. maja, počeli smo poslovanje da menjamo nabolje. Sistem e-faktura sada koriste javna preduzeća i korisnici javnih sredstava, njih oko 10.000, a to znači da nema više papirnih faktura, sada se sve obavlja elektronski, transparentno, mnogo je brže i jeftinije. E-fiskalizacija je prostor gde želimo da uvedemo red, a građani imaju na svakom računu QR kod, pa skeniranjem telefonom mogu da vide da li je račun validan ili ne. Dakle, svi zajedno treba da učestujemo u suzbijanju sive ekonomije. Novi sistem to obezbeđuje – jeftinije je za privredu, brže je, efikasnije, bolja je kontrola Poreske uprave. Hajde da učinimo taj mali korak, da sistem što bolje zaživi, da izgradimo lepšu i bolju Srbiju. Nećemo praviti kompromise kada je primena ovog sistema u pitanju“, naglasio je on.

Napomenuo je da su ekonomski rezultati koje Srbija postiže odlični, jer bez obzira na ogromne potrese na svetskom nivou, ne staju investicije i ne staje razvoj naše zemlje.

„Treću godinu zaredom traje ekonomska kriza, a mi smo u prvom kvartalu ostvarili rast od 4,3 odsto, a u drugom kvartalu očekujemo rast od 3,7 odsto. Pogledajte najrazvijenije zemlje koje se suočavaju i sa recesijom, nestašicom novca, velikim otpuštanjima, nestašicom hrane. U Srbiji nemate taj scenario. Naš cilj je da u naredne četiri godine imamo prosečnu platu od 1.000 evra i prosečnu penziju od 500 evra, da naša zemlja bude umrežena auto-putevima... To se sve i dešava, ne dajemo prazna obećanja, ali svi treba da shvatimo da rast i razvoj zavise od svakog pojedinca“, rekao je Mali.

Podsetio je da takve najave ponovo smetaju onima koji su kritikovali i najavu da će prosečna plata 2019. godine biti 500 evra, a koji su zanemeli kada je taj cilj ostvaren.

„Tada nije bilo ni izvinite. Ako se sećate, u njihovo vreme prosečna plata je bila 331 evro, a sada je 610 evra. Dakle, mi ne obećavamo ono što ne možemo da ispunimo. Kada pogledate dinamiku rasta prosečnih plata i penzija, apsolutno je moguće da ostvarimo taj cilj da do kraja 2026. godine prosečna plata bude 1.000, a prosečna penzija 500 evra. O tome je nedavno pričao i predsednik Aleksandar Vučić. Trenutno razgovaramo sa MMF-om, imamo švajcarsku formulu za penzionere koju želimo da unapredimo, kako bismo obezbedili još brži rast penzija, da ta primanja ne zaostaju za prosečnim platama. Nama je uvek jedan od prioriteta životni standard najstarijih“, istakao je Mali.

On je rekao da je od početka godine država isplatila veliku pomoć, posebno za penzionere koji su dobili najveću jednokratnu pomoć od po 20.000 dinara.

„Takođe, pomogli smo prosvetare sa 10.000 dinara, istu toliku pomoć dobili su i zdravstveni radnici, isplatili smo 100 evra mladima. Dakle, životni standard građana je uvek prioritet. Kada pričamo o stopama rasta, deficitu, učešću javnog duga, sve su to lepe informacije, ali na kraju, građane interesuje koliko više će novca imati u svom džepu. Tu je i otvaranje pogona „Koka-kole“ u Kučevu, koje obezbeđuje 60 novih radnih mesta i to u doba najveće ekonomske krize. Kada je svet u kolapsu, u Srbiji se otvaraju fabrike i nova radna mesta. Do 20. aprila smo imali skoro 600 miliona stranih direktnih investicija“, rekao je on.

Ministar finansija je napomenuo da je i pored velikih ulaganja države, kao i ogromne pomoći i privredi i građanima, udeo javnog duga trenutno 51,7 odsto, što je daleko od nivoa koji propisuje Mastriht.

Najavio je da u ponedeljak, 16. maja počinju prijave za još 100 evra pomoći za mlade od 16 do 30 godina, a koji se nisu prijavili u prvom krugu.

„Oni koji su prijavljeni, ne treba ponovo da se prijavljuju. Oni koji su u međuvremenu napunili 30 godina, dobiće pomoć zato što se iz prvog kruga automatski prebacuju u novi. Dakle, treba da se prijave oni koji to do sada nisu učinili, a koji su, primera radi, napunili 16 godina ili su dobili prebivalište u Srbiji. Inače, u prvom krugu smo isplatili novac za ukupno 1.059.425 mladih. Ovo je još jedno obećanje koje ispunjavamo“, naveo je on, i dodao da prijava traje do 31. maja, a da će novac biti isplaćen u prva tri dana juna.

Mali je podsetio i na veliku pomoć za poljoprivrednike, jer su subvencije po hektaru povećane sa četiri na osam hiljada dinara, kako bi im setva bila olakšana.

„Srbija je jedinstvena, rekao bih u svetu, ali da se zadržimo u Evropi, jer imamo dovoljne rezerve brašna, pšenice, kukuruza, ulja i svega ostalog, čak i za godinu ili dve dana. Veoma pažljivo smo vodili računa o tome, kao i o svemu ostalom. Pokušavamo da pokrijemo svaki aspekt rasta i razvoja naše ekonomije. Inače, za prva tri meseca ove godine imamo 72 milijarde dinara deficit u budžetu, što je mnogo bolji rezultat, pošto smo planirali deficit od 82 milijarde, a isplatili smo ogromnu pomoć. Uz sve to, vratili smo i 188 milijardi dinara, odnosno milijardu i po evra starih dugova u prvom kvartalu“, naveo je ministar.

Kako je objasnio, Srbija ne odustaje od reformi, koje su važne za dugoročni razvoj naše zemlje.

„Reč je o reformama, poput e-faktura, e-fiskalizacije, e-otpremnica. To pravi transparentniji, bolji, atraktivniji privredni ambijent, dolaze investitori i mi i dalje rastemo. Nije lako, ne možemo da kažemo da nema problema. Ima ih, sukob u Ukrajini ne pomaže, rastu cene energenata, ali bih napomenuo da cena struje za građane u našoj zemlji nije porasla, cena za gas se nije promenila. Dakle, država pokušava da na sebe ponovo preuzme najveći teret, a gledaćemo i kako da pomognemo i u budućnosti, kako bismo što više zaštitili naše građane“, zaključio je Siniša Mali.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI