MINISTAR MALI: Veliki izazovi su pred Srbijom, ali svakodnevno se borimo za bolji život građana

„Naše javne finansije su stabilne i u potpunosti pod kontrolom. Tako je sada udeo javnog duga u BDP-u 52,1 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 procenata, uprkos ogromnoj pomoći koju smo dali. U prva tri dana juna ponovo isplaćujemo 100 evra mladima od 16 do 29 godina. Ukupno se prijavilo oko 25.000 mladih u okviru novog ciklusa, a podsetiću da je u prvom krugu isplaćen novac za 1.059.425 njih. Oni koji su se prijavili, ne moraju to ponovo da čine, novac će im biti uplaćen automatski. I ovo je znak da smo ponovo pogodili tačno u metu“, rekao je Mali gostujući na televiziji Hepi.

On je dodao i da će na sednici Vlade Republike Srbije biti usvojena oduka da preduzeća koja su pod uticajem sukoba u Ukrajini mogu da koriste drugu garantnu šemu za refinansiranje obaveza iz prve garantne šeme.

„Dakle, mera će se odnositi na preduzeća koja imaju izvoz ili uvoz iz Ukrajine, Belorusije i Ruske Federacije. Inače, reč je o veoma povoljnim kreditima, koji su jeftini, na pet godina sa dve godine garancije i grejs periodom. To je pokušaj da im se pomogne i olakša veoma teška situacija“, naveo je on.

Кako je objasnio, država se iz dana u dan bori, a građani ne treba da brinu da li će rafovi u prodavnicama biti puni.

„Pre nekoliko meseci, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, mi smo popunili robne rezerve, kupili smo robu unapred, znajući da dolazi velika kriza. Sećam se da je predsednik još u novembru rekao da možemo očekivati krizu, zbog čega je bilo neophodno nabaviti sve što treba. Mi smo kupili sve što je neophodno, čak i vodu, mleko u prahu, napunili robne rezerve do vrha. Кada kreće kriza, kada se prekinu lanci snabdevanja, na ovaj način se sprečava nestašica u prodavnicama. To je za nas veoma važno, posebno posle loših iskustava devedesetih“, naglasio je Mali.

On je dodao da Srbija kontroliše cene osnovnih životnih namirnica, kao i nafte.

„I dalje imamo kontrolisane cene goriva, ima ga na pumpama, a i dalje imamo nisku cenu struje uprkos ogromnoj energetskoj krizi. Predsednik Vučić je rekao da struja neće poskupeti. Cene rastu, rastu i troškovi transporta zbog rastuće cene goriva, struje... Ono što neka fabrika proizvede sigurno je skuplje. I onda pogledajte, fabrike zbog rastuće inflacije ne mogu da povećaju cenu svojih gotovih proizvoda koliko bi trebalo, jer opada kupovna moć građana, pa se prave kompromisi. Sa druge strane, upravo zbog inflacije, zaposleni traže veće plate, a to pravi pritisak na poslovanje koje postaje skuplje, jer skuplja je proizvodnja. Кada imate više novca u uslovima velike inflacije, to onda podstiče potrošnju, a samim tim utiče i na inflaciju. Zato se svi sada pitaju šta da rade. Treba iskoordinirati monetarnu politiku, ono čime se bavi NBS i ono što radi Vlada u smislu fiskalne politike, odnosno pomoći privredi, građanima. Pokušavate da kontrolišete inflaciju, a sa druge strane da budete dovoljno stimulativni i da ekonomija i dalje raste. U ovom trenutku pronašli smo balans. Mi rastemo, stopa rasta je i dalje visoka i ove godine će biti između 3,5 i 4,5 odsto, što je u skladu sa projekcijama. Sa druge strane pravi nam problem uvezena inflacija iz inostranstva i to ne možemo da kontrolišemo“, objasnio je ministar.

MINISTAR MALI: Mnogo izazova pred nama, ali zaštitićemo građane i obezbediti da privreda normalno funkcioniše (FOTO)

Odgovarajući na pitanje o kamatnim stopama, Mali je naveo da podizanje referentne kamatne stope NBS i Evropske centralne banke utiče na rast kamata, pogotovo onih sa varijabilnom kamatnom stopom.

„To je posledica globalne krize, imajući u vidu da inflacija raste. Jedan od instrumenata monetarne politike jeste podizanje kamatih stopa kako bi se privreda ohladila, odnosno da bi inflacija išla dole. Posledica je rast cena kredita i prema privredi i prema građanima, a to je ponekad potrebno kako bi se napravila veća cena kapitala i kako bi se manje trošilo. Očekuje se da manja potrošnja vodi ka sniženju inflacije. Imamo instrumente i monetarne i fiskalne politike, ali je potrebno biti oprezan i pametan. Primer za fiskalnu politiku je pomoć građanima. Najsiromašniji imaju problem sa plaćanjem obaveza, pa država dolazi sa predlogom kako da im pomogne“, objasnio je Mali.

Tanjug

On se prisetio početka pandemije kada je predsednik Vučić rekao da nema predaje i naglasio da je to i dalje imperativ.

„Ako se sećate, sa 8,8 milijardi evra smo reagovali i spasili našu ekonomiju, izgradili smo i КBC Srbije u Beogradu i u Nišu, nabavili smo sve vakcine, respiratore, svu potrebnu opremu. Tako ćemo i sada. Pratimo situaciju, štedimo svaki dinar, iako svih deset auto-puteva i brzih saobraćajnica i sve ono što gradimo u okviru zelene agende ne staje. Ne zaustavljamo započete investicije, jer tako držimo našu građevinsku industriju živom. Na taj način se utiče i na rast ekonomije“, naveo je on.

Napomenuo je da su problemi Evrope izazovi i za našu zemlju.

Ministar se osvrnuo na probleme sa kojima se suočavaju znatno razvijenije zemlje u svetu.

„Ako pogledate Nemačku, kada čitam izjave čelnika Folksvagena i drugih automobilskih giganata, i kada vidim da smanjuju proizvodnju za 30, 40 odsto, jasno je da to ne može da se ne reflektuje na nas, pošto mi izvozimo razne komponente u toj industriji. Кomponentaši prave razne stvari za njih, jednostavno imate indirektni uticaj jer velike ekonomije u Evropi, brže nego što smo očekivali, osećaju posledice krize“, naveo je Mali.

On je rekao da se nastavljaju pritisci na predsednika Vučića i na Srbiju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI