ZASTRAŠUJUĆA INFLACIJA BUKTI ŠIROM PLANETE "Za kružni tok para nema, voće i povrće samo za decu!"

Od građevinara u Italiji, preko prodavačica u Poljskoj, do mesara u Turskoj.

Kružni tok bi trebalo da smanji broj saobraćajnih nesreća na jednoj raskrsnici kod Milana poznatoj po mnogim nezgodama. Ali, posao miruje, jer su asfalt, cevi i beton postali previše skupi, piše DW.

Izvođač radova Edoardo Ronvoni je očajan.

"Bojimo se da ove godine uopšte nećemo moći da radimo", kaže italijanski preduzetnik. "Zatvaramo sva naša gradilišta."

Firma je još u martu obustavila radove na poludovršenom kružnom toku, a otada je rat u Ukrajini dodatno podstakao poskupljenja. Ronconi se žali da je njegova firma već izgubila tri najbolja meseca u godini što se tiče ugovaranja novih poslova. A najgore, kaže, verovatno tek dolazi.

Cene nafte i gasa – glavni pokretači inflacije

Rat je dodatno stegnuo resurse i ubrzao inflaciju. Cene energije, hrane i građevinskog materijala rastu brže nego ikada poslednjih decenija. Šok zbog cena najveći je na benzinskim pumpama, ali i pri pogledu na račun za struju ili cene u supermarketima. Baš kao i na gradilištima. Prvi javni građevinski projekti u Italiji su već zaustavljeni.

epa/ROMAN PILIPEY

TOTALNI HAOS NA ZAPADU Francuska prva uvela bonove za hranu

Rastuće cene nafte i gasa glavni su pokretači inflacije u Evropi, koja se u velikoj meri oslanja na ruske energente za proizvodnju električne energije i snabdevanje industrije. Očekuje se da će se inflacija na nivou Evropske unije ove godine popeti na gotovo sedam procenata.

Voće i povrće samo za decu

Visoki troškovi benzina prete i drumskom prevozu robe, a oni koji žive od poljoprivrede i ribarstva prisiljeni su da, zbog goriva, za svoje proizvode naplaćuju astronomske cene. Promene na svojoj koži osećaju čak i oni kojima je za život potrebno malo.

unsplash.com

Jedna od njih je i Poljakinja Aline Černik. Prodavačica iz Varšave drži kokoške kako ne bi morala da kupuje jaja. Jer, cena hrane je, kaže, već porasla za 150 odsto.

Osećaj beznađa širi se pre svega među onima koji ionako malo zarađuju.

"Uvek sam bila pozitivna osoba, ali trenutno ne vidim svetlo na kraju tunela", kaže Čehinja Eva Fuhsova, koja sa svoje troje dece živi u gradiću Mjesto Touškov u blizini Plzenja.

"Moram da stegnem kaiš. Voće i povrće kupujem da mojoj deci ništa ne bi nedostajalo, ali ja sama to ne jedem", kaže ta majka.

Potrošači su uzdržani

Inflacija se posebno oseća u zemljama centralne i istočne Evrope koje su blizu ratnog područja. Češka je u aprilu zabeležila rast cena od 14,2, a Poljska 12,3 odsto. Ali i u Grčkoj je inflacija tog meseca bila 10,8 procenata.

Poseban slučaj je Turska, čija je valuta prošle godine izgubila 44 odsto vrednosti u odnosu na dolar, a inflacija se popela na dramatičnih 61 procenat.

Sve prodavnice od Varšave do Istanbula beleže pad prodaje. Potrošači su uzdržani, traže najjeftiniju alternativu, kažu prodavci. Za stvari koje su manje nužne, kao što je odeća, kupovina se odlaže, a roba koja se smatra luksuzom, poput cveća, gotovo i da se ne prodaje.

Bajram Koza, mesar iz Istanbula, kaže da mu je prodaja pala za petinu.

"Čak i u bogatoj četvrti Čankaja ljudi više ne kupuju ono što im treba, već ono što sebi mogu da priušte", govori mesar i dodaje:

"Oni koji su do sada kupovali dva kilograma mlevenog mesa, sada uzimaju najviše kilogram."

"Bojim se da nećemo izdržati"

Inflacija, naravno, pogađa i turističke radnike, koji su jedva dočekali oporavak nakon dvogodišnje pauze zbog pandemije. Paris Parasos, vlasnik jednog ribljeg restorana na grčkom ostrvu Rodosu, sada sam odlazi u ribolov u ranim jutarnjim satima kako bi smanjio troškove. Ipak, kaže da mora da podigne cene na jelovniku, jer su jestivo ulje i troškovi energije znatno povećani.

EVROPA ULAZI U RECESIJU Porasli troškovi zbog sankcija Rusiji, porast inflacije podstiče krizu

Shutterstock/YesPhotographers

U Poljskoj se potrošači žale da su cene hleba porasle za trećinu. Pa čak i iz Belgije javljaju da neki tamošnji pekari više ne mogu da plaćaju svoje radnike.

"Poznajem pekare koji rade 13 ili 14 sati dnevno kako bi preživeli i otplatili dugove", kaže Alber Denonsin, predsednik udruženja pekara francuskog govornog područja Belgije.

"Možemo da izdržimo neko vreme, ali kada čujem od uprave Svetske banke da bi tako trebalo da ude sve do 2024, onda se pribojavam da nećemo uspeti."

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI