POKRETAČ NOVOG HLADNOG RATA Cene benzina ove godine porasle za 700 posto

Trenutno je prirodni gas najtraženija roba na svetu i ključni pokretač globalne inflacije. Vrednost ove robe doživljava skok cena koji je ekstreman čak i po standardima turbulentnih tržišta i oko 700 procenata je u Evropi u poređenju sa prošlom godinom, što gura kontinent na ivicu recesije.

Energetska kriza je u srcu nove ere sukoba između velikih sila, toliko intenzivna da se namere Zapada u borbi protiv klimatskih promena guraju na začelje reda.

Sada je gas ono što je nekada bila nafta u oblikovanju geopolitike, a toga nema dovoljno.

Rat u Ukrajini je krizu podigao na novi nivo, oduzimanjem ključnih zaliha. Rusija smanjuje isporuke Evropi, čiji zvaničnici tvrde da svakako žele da prestanu da kupuju energiju od Moskve.

Borba za popunjavanje te praznine pretvara se u stampedo širom sveta, dok se zemlje utrkuju da obezbede oskudne zalihe tečnog prirodnog gasa za predstojeću zimu na severnoj hemisferi.

Nemačke vlasti tvrde da bi nestašica gasa mogla da izazove kolaps, jer se država suočava sa do sada nezabeleženom opasnošću da kompanije i potrošači izgube struju.

Glavni gasovod Severni tok koji prenosi ruski gas u Nemačku trebalo bi da bude zatvoren 11. jula zbog održavanja, a raste strah da ga Moskva možda neće ponovo otvoriti.

KATASTROFA NA POMOLU Gubitak ruskog gasa koštao bi Nemačku 12,7 odsto BDP-a

Lideri G7 traže načine da ograniče prihode koje Rusija obezbeđuje zahvaljujući prodaji gasa, koji joj pomaže da finansira invaziju na Ukrajinu, a siromašnije zemlje koje su izgradile svoje energetske sisteme po principu kupovine jeftinog gasa sada se bore da ga priušte.

Prirodni gas se nekada razmenjivao veoma brzo na fragmentiranim regionalnim tržištima, a sada, uprkos činjenici da se princip globalizacije izgleda povlači sa svetskih tržišta, gas ide u suprotnom smeru.

Cene benzina u Evropi i Aziji porasle su za više od 60 procenata, dok su nasuprot tome u SAD pale cene goriva za skoro 40 procenata. Gas je jeftiniji u SAD iako je ove godine već dva puta posustao.

Zbog situacije na globalnim tržištima, zemlje odustaju od svoje politike klimatskih promena i sada su spremne da finansiraju više projekata snabdevanja gasom. Međutim, to neće biti dovoljno jer zemlje van Rusije mogu da pronađu samo delimična rešenja za energetsku krizu i zato upozorenja o padu evropskih ekonomija izazvanih krizom snabdevanja gasom eskaliraju svakog dana.

Bogate zemlje kao što je Nemačka pokušavaju da se izbore sa energetskom krizom, dok je to već izazvalo katastrofalne posledice po zemlje u razvoju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI